SA svojim preminulim srodnicima i bivšim suprugom, beogradska vajarka Dragana Nikoletić, komunicira na sebi svojestven vizuelni način – preko skulptura, asmeblaža i instalcija. Ova serija njenih radova biće predstavljena na izložbi nazvanoj “(Ne)mogućnost poimanja smrti iz ugla živog posmatrača”, koja će biti otvorna u sredu, 17.januara, u 19 časova, u Galeriji fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (Knez Mihailova 53). Reč je o projektu sa kojim će doktorirati na ovom fakultetu.
Melitinih minus sedam, Foto promo
Kroz ovu seriju je autorka, kako kaže, istraživala odnose koje je gradila sa svojim bližnjima, a koji se nisu okončali njihovim odlaskom u svet mrtvih. Za nju su njeni majka i otac, maćeha, baka i bivši muž “možda življi nego ikada”, kako zapaža, dok istu tezu podrazumeva i parafrazirani citat Demijana Hirsta, koji se nalazi u nazivu ove postavke. Na dan otvaranja u 17 časova, biće izveden performans “Daće”. Događaj počinje izvođenjem “Posmrtnog marša” u interpretaciji trubačkog orkestra “Južni vetar”.
– Polazište izloženih radova su nasleđeni predmeti i fotografije najbližih koje nadograđujem umetničkim postupcima problematizujući stereotipe, patrijarhalno vaspitanje, pitanja feminizma, institucije braka i porodice, ali i pojmove poput praštanja i izmirenja sa prošlošću – kaže Dragana Nikoletić. – Ova igra između intimnog i javnog omogućava posmatraču da i sam preispita svoje stavove, i izvede zaključke u skladu sa svojim shvatanjima i iskustvima. “Posebna” preporuka posetiocima galerije je da pipaju eksponate, budući da se preko čula dodira podstiče prizivanje uspomena na teške i lepe trenutke.
Foto promo rad “Gospođa lisica”
Ta preporuka, nastavlja vajarka, ne važi u slučaju da su ruke masne. Što se posebno odnosi na one posetioce koji će se na izložbi naći tokom ili posle performansa “Nedeljni ručak”, koji je predviđen za narednu subotu (20. januar), od 14 sati, kada će se gostima biti servirano – pečeno prase.
Pisanje i vajarstvo
ROĐENA u Beogradu 1966. Dragana Nikoletić je studirala Fakultet likovnih umetnosti – Odsek vajarstva. Kao novinar je radila od 1995. (“Politika”, “Dnevni telegraf”, “Reporter”, “Blic njuz”, “Status”, “Nacionalna geografija”, “Gazeta”, NIN…). Kontinuirano izlaže od 1998, samostalno, grupno i u okviru Beogradske umetničke radionice BURA. Uža specijalnost joj je reciklaža rashodovanih predmeta i zapuštenih prostora.
A u okviru postavke, zakazana su još ti slična događaja. Prvi je “Pisanje testamenta”, u petak od 16 časova, drugi – “Igranje karata” istoga dana od 18.30. a treći je planiran dan ranije, u četvrtak u 17 časova. Reč je performansu pod imenom “Kućna rasprava”.
– Kolektivni performansi su osmišljeni u svrhu podsećanja na rituale koji se sprovode da bi se postigla ravnoteža u zajednici i prebrodile teškoće, i uglavnom su vezani za mesta sa posebnim značenjem. Za moju porodicu to je bio trpezarijski sto koji u ovoj prilici ima višestruku namenu – navodi Nikoletićeva.
Foto promo Muškarci ne plaču, asmblažni objekat
Budući da se paralelno s vajarstvom ona bavi i novinarstvom, i da je time vezana i za reč, a ne samo sliku i oblik, ravnopravni deo postavke će biti i ultrakratki tekstovi iz okvira posmatrane problematike. Reč je zapravo o legendama radova.
Izložba se zatvara 20. januara u 20 časova.
