Srbija jeste podeljeno društvo, svakog dana potvrđuje se ta nesporna činjenica.
Ovog puta liniju podele predstavlja stav prema Pavlini Radovanović, četrnaestogodišnjoj devojčici iz – Orahovca na Kosovu. Oni što je brutalno napadaju zbog toga što peva pesme Srba s Kosova i mi ostali – dva smo sveta različita.
Da podsetimo: korisnik mreže Iks, zaštićen anonimnošću, objavio je na ovoj mreži snimak Pavlininog izvođenja pesme “Hriste Bože” iz filma “Boj na Kosovu” i napisao da su “nekad deca pevala ‘Razbole se lisica, suši se ko grana’ a ‘danas pozivaju u rat'”, a na to su se nadovezali novinarka Šolakove N1, komentarom: “Kako je tako mala, a zvuči kao neka staramajka iz Kosovskog ciklusa” i novinar takođe Šolakove Nove S sa opaskom da je posredi “opštenarodni povratak u srednji vek”. Ništa nije slučajno, dobro su ih birali!
Jedini je problem što su pametniji kad ćute!
Kad je reč o anonimnom komentatoru, njemu ne znamo ime, ali je iz objava na Iksu jasno o kakvom je čoveku reč: hvali se ručkovima u restoranu i što mu je normalno da kupi patike od 10.000 dinara, a diže u nebesa Vladimira Obradovića, Đilasovog kandidata za gradonačelnika Beograda. Tipičan gledalac Šolakovih televizija, dakle!
On, naravno, iz omiljenih informativnih programa nije mogao da zna da Pavlina Radovanović živi u ratnim uslovima, da se u Orahovac ulazi i odatle u retkim prilikama izlazi kroz bodljikavu žicu i da tamo mir čuvaju međunarodne oružane snage. Ne čuvaju ga od Srba kojih ima nekoliko stotina u opštini od 55.000 stanovnika!
Pevala bi i Pavlina i druga orahovačka deca dečje pesme da žive kao druga deca! Ali oni žive u ratu, samo što to za Šolakove novinare i njihove gledaoce nije vest.
To je deo Srbije zatvoren u krugu sopstvene propagande i sopstvenih zabluda, pun prezira prema ostatku stanovništva zbog “zaostalosti”, “nacionalizma”, “političke neosvešćenosti”, “manjka zuba”, “gluposti”… Sramni komentari novinara N1 i Nove S zato nisu izuzetak, već pravilo – takav je celokupan njihov mentalni sklop. Opaska da su ih pažljivo birali nije ironična, već činjenica koja pokazuje rezultate zastrašujućeg inženjeringa koji proizvodi “ljude sa zadatkom” – sa zadatkom da nipodaštavaju postojeće društvo, da negiraju stvarnost na Kosovu i žalosni položaj Srba koji tamo žive, da pravdaju neprincipijelnu politiku nekih svetskih faktora prema našoj zemlji…
Nije ovde reč o muzičkom ukusu, već o odnosu prema Kosovu i Metohiji. I nije problem što su kroz blato društvenih mreža provukli dete, navikla je Pavlina na surovost sveta, već što taj deo Srbije neprestano pokazuje odsustvo saosećanja sa slabijima od sebe i permanentni nedostatak časti.
Kurir
