Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju kaže da je ova zima dosta hladnija u odnosu na prethodne, tako da se zbog nepovoljnih uslova pacovi i miševi više približavaju ljudskim naseljima gde traže hranu i bezbedno toplo skrovište.
“S obzirom da se deratizacija radi dva puta godišnje i da je u poslednje vreme povećan broj pacova svi građani ovo mogu prijaviti nadležnim službama. To je Sekretarijat za zaštitu životne sredine koji je organizator sistematske deratizacije”, kaže Aleksić.
Pacovi i miševi su zbog velikog broja različitih zaraznih bolesti koje mogu da prenesu nepoželjni u naseljenoj sredini.
“Pacovi su poznati kao prenosioci bolesti, smatra se da oko 80 različitih zaraznih bolesti pacovi i miševi mogu preneti na ljude i na životinje. To su i virusne i bakterijske i bolesti gljivica kao što su kuga, leptospiroza, zatim tuberkuloza i mnoge druge. Zbog toga su nepoželjni u gradskoj sredini i moramo se protiv njih boriti na svaki način”, kaže Aleksić.
Glodari idu na ostatke hrane, pa kada se kontejneri za đubre ne prazne na vreme, to može biti veliki problem za grad, ističe Aleksić.
Drugo, u centru grada imate zapuštene površine koje praktično niko ne održava. To su mesta gde se pacovi sklanjaju jer traže mesto gde mogu da naprave koloniju. Sve te lokacije se moraju urediti i držati čistim, jer kada se naprave higijenski uslovi, onda se glodari ne pojavljuju. Mehanička zaštita je važna, da objekti budu zaštićeni tako da se pacovi i glodari ne mogu uvući u magacine i te druge prostorije, to je bitna stvar – istakao je Aleksić za “Prva TV”.
Više od 100.000 pacova u Beogradu
Prema rečima dr Duška Ćirkovića sa Biološkog fakulteta u Beogradu u Beogradu ima više od 100.000 pacova.
foto: Instagram Printscreen/Serbialive_Beograd
“Razlog dolaska pacova u centar grada je potraga za hranom. To što se čini da su se namnožili u poslednje vreme govori da je program deratizacije trebalo da bude intenzivniji. Hrana ih privlači, tako da ih možemo videti gde god je ima. Beograd nije izuzetak, tako da i u njemu živi više stotina hiljada pacova. Oni su opasni jer mogu biti prenosioci zaraznih bolesti”, ističe i dr Duško Ćirković za “Novosti”.
Stručnjaci navode da je Beograd stari grad ispod koga postoji čitav podzemni grad sa mnoštvom tunela. Iako je činjenica da se glodari prvo pojavljuju na donjim nivoima zgrade poput podruma i drugih podzemnih prostorija, ukoliko se ne odradi deratizacija, oni će se popeti i na više spratove.
Muke sa pacovima najčešće imaju stanari u starim zgradama sa podrumima, koji se ne održavaju na adekvatan način, pišu “Novosti”.
Beograd ne zaostaje za drugim metropolama
Već devet godina zaredom Čikago se nalazi na vodećoj poziciji po broju pacova u gradu. Problem je i u Parizu, a procenjuje se da oko 21 milion miševa, pacova i drugih glodara uđe u domove između oktobra i februara u potrazi za hranom, vodom i skloništem pred zimu.
Pacovi usnimljeni u izlogu butika i u pekari
Na društvenim mrežama objavljen je snimak na kom se vidi kako pacovi šetaju u jednoj pekari koja se nalazi u Beogradu u Kosovskoj ulici. Odmah po objavljivanju snimka, pekara je zatvorena, a nakon deratizacije ponovo je otvorena.
Pre nekoliko dana osvanuo je i snimak pacova u butiku u Knez Mihailovoj ulici. U jednoj prodavnici u samom centru Beograda prolaznici su takođe snimili ogromnog pacova.
Beograđani su ostali zatečeni ovakvim prizorom, međutim, prema rečima stručnjaka, ovakvi prizori nisu nikakva novost, jer Beograd ne zaostaje za svetskim metropolama kada je reč o populaciji pacova.
Pacov može da vam iskoči iz WC šolje
Ukoliko ste mislili da je ulazak pacova u kupatilo kroz kanalizaciju i WC šolju samo mit i dešava se “tamo nekom”, stručnjak iz firme zadužene za dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, uveriće vas u suprotno, pisao je nedavno “Mondo”.
Kanalizacione i vodovodne cevi u Beogradu mogu biti pune glodara i insekata koji u potrazi za hranom lako dospeju do vašeg kupatila prolazeći kroz odvod ili otvor WC šolje. U stambenim zgradama glodari i insekti se najčešće mogu primetiti u podrumskim prostorijama, prostorijama sa kontejnerima za smeće i u drugim prostorijama gde je nizak higijenski nivo, ali neretko se dešava da završe na visokim spratovima ako se namnože u velikom broju.
Prema izjavi stručnjaka zaduženog za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, pacove i druge glodare hvatali su i na 13. spratu. Kako tvrdi, uprkos opštem mišljenju, pojava glodara u stanu nema nikakve veze sa spratnošću stana, odnosno niste zaštićeni od njih čak iako se vaš stan nalazi na visokom spratu zgrade.
Kurir
