Dobrotvor ili prevarant? Ali svakako veoma opasan igrač. U trećem delu čuvenog intervjua datog u Kitu, glavnom gradu Ekvadora, 1995. godine, Jezdimir Vasiljević govorio je o prisluškivanju čak i Slobodana Miloševića, nabavljanju naoružanja i opreme za planirani vojni udar u tadašnjoj Jugoslaviji, kao i o ljudima i organizacijama sa kojima je sarađivao.
Podsetimo, taj intervju sa Gazda Jezdom, vlasnikom Jugoskandik banke, uradio je glavni urednik Studija B Milorad Roganović, a sada delove te šokantne priče objavljuje nekadašnja novinarka Studija B Branislava Milunov.
U prvom delu Vasiljević je, između ostalog, šokirao pričom o svojoj ulozi u planu da se izvede državni udar (pročitajte OVDE), dok je u drugom nastavku govorio o “projektu zatvorenog strujnog kola” u Ekvadoru, to jest o novom proizvodu koji je izumeo, zatim o tome kako je “postao Džejms Bond”, kao i o mnogim drugim temama (pročitajte OVDE).
foto: Printscreen/Youtube
“Kod nas ljudi vole da se kite vizit kartama, titulama, doktoratima i ostalim. Ja sam shvatio da je jako teško probiti tu birokratiju i jako teško ući u te krugove, jer ima izvestan otpor, svi imaju neki društveni status. Izigravati budalu ili klovna, niko vas ne shvati ozbiljno, imate mali broj neprijatelja, još ako se pokažete i kao dobra duša, onda prolazite kao kroz švajcarski sir. Ja sam prosto uživao da igram klovna i da od njih pravim majmune”, rekao je Jezdimir Vasiljević na početku trećeg dela.
Dakle, predstavljete se kao dobra duša, koja pritom prisluškuje sve neprijatelje, a ima i para.
“Jedno bez drugog nije se moglo. Ako hoćeš nekom da zadaš udarac, morao si znati šta on misli o tebi. Te prislušne uređaje stvarno sam doneo i sećam se moje svađe s Negovanovićem kad on kaže: ‘Gde je ostatak od ovoga? Znaš li ko to sme da ima?’. Rekao sam mu: ‘Znam gospodine Negovanoviću, sme onaj ko ima para. Imam ih ja i ne dam ih, a nađi ih gde su’. On je tad postao ministar. Nikad mu više nisam ušao u kancelariju”.
Prisluškivali ste sve i svakog, između ostalih i Miloševića…
“Njegov je faks bio interseptiran i vrlo mali broj prisluškivača je bio kod njega, jer su oni redovno vršili kontrolu po njegovim odajama i kolima. Broj kvalitetnih prisluškivača koji su paramagnetični bio je mali i trebalo ih je rasporediti. Nisam imao više od 100 komada. A ovih drugih konvencijalnih, bilo je koliko hoćeš”.
Kako ste ih kupovali? Od oka ili ste imali liste?
“Imao sam listu sa terminala za rezervne delove za tenkove i naoružanje za tenkove od Generalštaba. Kopija tog lista nalazi se u stranim obaveštajnim službama, a listu za potrebe avionskog goriva dobio sam, naravno, u Generalštabu avijacije. Kao i liste kada je milicija pokušala da naruči 120 tenkova T-22, bazuke, suzavce, prigušivače itd. To smo zaustavili. Bilo je mnogo teže naoružanje spremno da uđe, ali je zaustavljeno, kao i onaj čuveni blindirani helikopter”.
foto: Printscreen/Youtube
Bilo je i svađe između milicije i vojske? Šta će miliciji tenkovi?
“Kad je meni u Bugarskoj u ruke stigao taj faks, ja sam se vratio u generalštabove i pitao: ‘Ko koga ovde zafrkava? Je l’ ja da obavljam to ili ima još neko sa strane? Oni su rekli da o tome nemaju pojma. Obiđem SPR i generalštabove, obiđem i republički SUP, ni oni ne znaju ništa. Na njihovu žalost, na faksu je ostao broj i otisak odakle je poslat. Izvršimo istragu, PTT Srbije je bio uključen u ilegalno naručivanje naoružanja za miliciju, jedna firma sa Senjaka, jedna sa Ceraka, dve privatne firme, SPR i Generalštab. Došlo je do žučne svađe između generala Panića i Jovice Stanišića, koji uprkos broju i faksu i otisku, nije hteo da prizna”.
Firme nije hteo da imenuje, jer kako kaže “osim PTT Srbije, ostali su možda bili ucenjeni da to rade”.
Uneli ste i specijalne lisice i pendreke…
“Da, uneli smo ih, sve je to ostalo u Generalštabu kod generala Negovanovića, tadašnjeg ministra odbrane. Bile su sve spremne za taj udar, 350 tih dugačkih palica i 700 pari lisica. Završili su u rukama interventne milicije za gušenje demonstracija. Pretpostavljam da je Negovanović te faksove ustupio republičkom SUP-u za prisluškivanje. To nije tako strašno, to svaka milicija na svetu radi. Pitanje je gde je herc mašina za likvidaciju putem zvuka”.
foto: Printscreen/Youtube
Prislušni uređaji kupljeni su u Izraelu i Londonu. Novac je iznet pri putu na čuvenu izložbu u Izraelu, putovali ste zajedno sa ministrom Matkovićem, a po čijem znanju?
“Po čijem znanju, neću da kažem, ali je neko znao. Ljudi koji su nam pomogli nisu krivi što udar nije uspeo i imena ne mogu da im pominjem. Ali to je bio jedan od odlazaka, a bilo ih je mnogo, mnogo više. I to nije bio glavni novac. Glavni novac je odlazio iz više puta, u ratama”.
Vi ste tada, kada ste stigli u Izrael, izašli bez carinske kontrole, u pratnji visokih državnih činovnika?
“Tačno. Izašli smo tako”.
Prislušni uređaji, kakvi su?
“Faks, razne olovke Šifrove, kamere, upaljači, prekidači za struju, sat, sijalica, Šarpovi kalkulatori, šta god hoćete”.
Kako ste saznali da je propao vaš pokušaj državnog udara?
“Javio mi je uveče neko, ne mogu da ga imenujem da mu spasim život. Oko 22 sata mi je rekao: ‘Sutra ti se u 9 sprema hapšenje. Briši”.
Ko je provalio vašu zavereničku grupu?
“Mislim da je od naših, od Jugoslovena, provalio Pera Opačić, koji je snabdevao oružje iz Bugarske, sa Dugim Lainovićem i Perišićem, koji je bio svedok kad smo prelazili granicu. Ja ću sad da posvedočim da je 2.000 tripleks uniformi ušlo, a kasnije su završile u republičkom SUP-u, kao i 40.000 raznih šaržera municije sa cevima, što se tiče bazuka i minobacača, ušlo je u zaječarsku kasarnu, sam advokat Protić je pratio taj kamion. Kasnije smo saznali da su ti šaržeri završili na ratištu u Kninu. Dobro je ako je tako, ako ih nisu preprodavali”, rekao je Gazda Jezda i nastavio:
“A što se tiče stranaca, tu je neminovno ulogu odigrao čovek koji je dugo godina bio američki konzul u Jugoslaviji – mali, sitan, sa brkovima – poreklo mu je tu negde od naših komšija Grka, ali neću da ga imenujem. Otkrilo se da je on bio dvostruki agent sve vreme. On je bio glavni koordinator, bio je samnom u Izraelu, sa ljudima iz Stejt Dipartmenta i britanskog ofisa, i na kraju se ispostavilo da je sve vreme radio za Miloševića. Kako? Progutao je onaj čuveni mamac sa onim faksom. Faks smo u rukama imali samo ja, Matković i Milošević. Naime, Ben – Izraelac, “mosadovac”, već je bio u Americi kad smo pustili taj faks. Tri dana kasnije FBI je uhapsio Bena zbog tog faksa, na šta se on nasmejao i rekao: ‘Ljudi, nisam mogao da budem i tamo i ovde, a proverite i potpis, ni potpis nije moj’. Bena su onda pustili. Ja sam pustio taj faks. I onda, kada sam otišao iz Jugoslavije, otišao sam u Izrael, pa u Ameriku. Pozvali smo tog gospodina i prijavio sam ga Stejt Dipartmentu. U jednom momentu sam ga samo pitao šta su uradili sa onih sedam brodova sklonjenih u luci. Tad mu je pukao film i rekao mi je: ‘Kako si ih našao’? Jednostavno, time je priznao.
O kakvim brodovima je reč?
“To su bili trgovački brodovi koji su ostali iz crnogorske flote. Pravljeni su papiri kao da su zaplenjeni dok je embargo trajao, a oni su ustupljeni jednoj američkoj firmi koja radi pod drugom zastavom. Ko ubira profit od tih teretnih brodova”?
Umešane su velike organizacije, čak i MOSAD. Za koga još radite?
“Za onog ko plaća”.
Ko je to?
“Ko ima para”
Vi imate para. Odakle vam?
“Radio”.
Kurir
