NA PROSTORU između ulica Braće Jerković i Meštrovićeve u ovom delu Voždovca sve je spremno za postavljanje spomenika heroini balkanskih i Prvog svetskog rata Milunki Savić, najnagrađivanijoj ženi u istoriji ratovanja.
D. Stevanović
Da će spomenik Milunki biti baš na tom prostoru moglo je da se nasluti prethodnih nedelja, kada su radnici započeli veliko sređivanje. Pre nego što je na mestu nekadašnje česme postavljen postament, uređeno je zelenilo, posađene su tuje i postavljena nova rasveta, a na banderama su i reflektori koji će, verovatno, biti usmereni u spomenik. Tako da će memorijal, kako i zaslužuje ova ratnica, biti osvetljen i noću.
Potez na kojem će biti postavljeno obeležje Milunki Savić nalazi se između dve ulice – Braće Jerković i Meštrovićeve. To je i sada veoma prometna tačka za većinu žitelja tog dela Voždovca, jer se preko parkića ukrštaju staze koje vode od obližnje pijace do doma zdravlja, velikog marketa, pošte, zanatskih i trgovinskih radnji. A, što je najvažnije, tuda prolaze i mnogobrojni đaci koju idu u dve osnovne škole, “Jovan Jovanović Zmaj” i “Đura Daničić”, pa će se oni svakodnevno “susretati” sa srpskom Jovankom Orleankom, kako su Savićevu prozvali Francuzi.
Vikimedija
Ideja da Milunka Savić dobije spomenik na Voždovcu, gde je provela veliki deo života, postojala je i 2019. godine, doduše malo nespretno plasirana. Tadašnji predsednik opštine Voždovac Aleksandar Savić predložio je da se postojeće figure “Borba” vajara Sretena Stojanovića i “Obnova” Lojze Dolinara, koji čine celinu sa zgradom GO Voždovac, uklone i da na njihovo mesto postave obeležja posvećena Milunki Savić, Karađorđu, vojvodi Stepi Stepanoviću i Vasi Čarapiću.
O ovoj inicijativi građani Voždovca bili su pozvani da se izjasne posredstvom internet-ankete plasirane na opštinskom sajtu. Kako predlog nije naišao na odobravanje velikog dela javnosti, tadašnje rukovodstvo Opštine je od njega odustao.
Pre tri i po godine, posle pisanja “Večernjih novosti” da je kuća Milunke Savić na Voždovcu u katastrofalnom stanju i da bi mogla da se sruši, reagovale su gradske i republičke vlasti, te je odlučeno da se dom slavne ratnice obnovi u znak sećanja i poštovanja.
Milunka Savić rođena je u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje, u opštini Raška. Po objavljenoj mobilizaciji, u oktobru 1912, Milunka se prijavila na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu i registrovala se pod imenom Milun Savić.
Pod tim muškim imenom borila se u balkanskim ratovima 1912. i 1913, jer kao žena nije mogla biti vojnik. Njen stvarni identitet otkriven je posle ranjavanja, u bici na Bregalnici, 1913.
Odbila Francusku
Iako je najnagrađivanija žena u istoriji ratovanja, Milunka nije imala formalno obrazovanje, pa je radila u Hipotekarnoj banci kao spremačica i njihov rukovodilac, čega se nikad nije stidela. Kada je završen Drugi svetski rat 1945. godine, nove vlasti su joj dale i penziju. Odbila je da se preseli u Francusku. Uz svoju kćerku, usvojila je još tri devojčice, a gajila je, školovala i pomagala 32 dece. Preminula je 1973. godine u Beogradu, gde je i sahranjena na Novom groblju. Godine 2013. njeni ostaci preneti su u Aleju velikana.
Kao dobrovoljac javila se i kada je počeo Prvi svetski rat. Bila je borac-bombaš legendarnog Gvozdenog puka, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske “Knjaz Mihailo”. U jesen 1915, u Makedoniji, teško je ranjena u glavu i, tako povređena, zajedno sa ostalim borcima povlačila se preko Albanije.
Ranjavana je u borbama devet puta, a na njenom šinjelu svoje mesto su, pored ostalih odlikovanja, našli i Karađorđeva zvezda s mačevima i medalja “Miloš Obilić”. Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima su dva francuska ordena Legije časti, a do danas je ostala jedina žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.
