ANĐELKA Tošović, sestra najmlađe žrtve NATO agresije Bojane Tošović i ćerka nastradalog Božina Tošovića kazala je da vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju.
Foto: Novosti
– Nisam ih zagrlila jednom za poslednji put. Ali, ja živim sa njima u duši, svaki zagrljaj, poljubac, oduvana svećica, priredba, roditeljski sastanak, matura, uspesima i neuspesima, ja znam da je moj otac tu negde, da nas bodri i čuva i da je ponosan kako se borimo sa životom. Naša Bojana je imala samo 11 meseci, stigla je da prohoda, da nauči prve reči, da kaže “mama” i “tata”, ali trebalo je i da se upozna sa mnom. Zajedno bismo ostvarile puno snova, volele se beskonačno, podržavale jednu drugu i ono najbitnije, rasle bismo zajedno rame uz rame – kazala je Anđelka.
Često se zapita kako bi Bojana izgledala.
– Ja nikoga ne mrzim i nikome ne želim zlo, čak ni onima koji su ga naneli meni, mojoj porodici i našoj zemlji – rekla je Anđelka Tošović.
Zahvalila je predsedniku Srbije i rukovodstvu naše zemlje zbog toga što ne dozvoljavaju da ne izbledi sećanje na bol naših ljudi.
