ODUZIMANjE prava da raspolažu novcem dobijenim od izdavanja fiskulturnih i svečanih sala, sportskih terena lišio je obrazovne ustanove značajnih sredstava. Mesečni “minus” na računima škola, zbog obustave priliva novca je od 200.000 do 250.000 dinara, pa za jednu školsku godinu ostanu uskraćene i do dva miliona dinara.
Foto: SO Svilajnac
Izmenama zakona, pre pet godina, definisano je da “kirija” od izdavanja ide na račun lokalne samouprave. Prema najnovijim saznanjima, Grad želi da pomogne školama i traži način da bar deo novca škole zadrže za sebe.
Nezadovoljstvo u školama, što ne mogu samostalno da koriste novac koji su “zaradile” je veliko. Predstavnici Društva direktora škola Srbije razgovarali su nedavno o ovome sa nadležnima u prestonici. Kako saznajemo, u Gradu postoji dobra volja da se problem reši i vrati stara odredba, ali su im ruke vezane, jer se radi o propisu koji je donelo Ministarstvo prosvete. Ipak, pokušaće da se nađe neki modul da škole bar deo novca zadrže za sebe, a ne da sve uplaćuju lokalnoj zajednici.
SAT DO 3.000 DINARA
NA kalkulaciju troškova izdavanja utiču mnogobrojni faktori – opremljenost sale ili drugog prostora koji se izdaje, lokacija na kojoj se škola nalazi, pa je u centralnim gradskim opštinama i kirija veća.
Takođe, cenovnik zavisi i od termina kada se treninzi održavaju, pa su oni u ranim večernjim časovima jeftiniji od kasnijih. Prostor se izdaje na sat, a cena se kreće od 1.500 do 3.000 dinara.
Zakonom je precizirano da novac, koji zarade na ime izdavanja prostora, škole ulažu u kupovinu nastavnih sredstava i drugih potrepština neophodnih za nastavu. Pored učila za poboljšanje nastave, mogu kupiti knjige za biblioteku i nagrađivanje najboljih đaka.
Najčešći “zakupci” prostora u školama su sportski klubovi, mada su u poslednje vreme dvorišta i učionice bili interesantni i filmadžijama. Za izdavanje prostora ne postoji jedinstveni “cenovnik”, već svaka škola ima svoju kalkulaciju troškova, a predloženu cenu mora da verifikuje i školski odbor.
– Možda to nekome nisu veliki iznosi, ali nama mnogo znače. Izdavali smo fiskulturnu salu školama sporta u kojima treniraju naši učenici – kaže jedan od direktora osnovne škole. – Cilj nam je da se što više naših učenika bavi sportom. Na godišnjem nivou, po tom osnovu, prihodovali smo oko dva miliona dinara, od kojih smo kupovali ono što je neophodno za održavanje kvalitetne nastave. Cena zakupa fiskulturne sale iznosi 2.200 dinara po satu. Prostor se izdaje isključivo u periodu kada đaci nemaju nastavu.
Pre ulaska u proceduru javne nabavke za izdavanje prostora škole su morale da dobiju zeleno svetlo od Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu. Posle toga bi usledilo objavljivanje oglasa u štampanim medijima. “Pečat” na izbor klijenta morao je da stavi i školski odbor. Ugovor se potpisivao za jednu školsku godinu, a javni tender objavljivao, obično, polovinom avgusta, pre nego što počne školska godina. Korišćenje školskog prostora je moguće samo posle redovne nastave, u večernjim časovima.
