NA PLATOU ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu juče je zvanično počelo sakupljanje potpisa podrške Rezoluciji o genocidu nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941. do 1945, na osnovu koje Narodna skupština može da donese zakon kojim će se sankcionisati negiranje genocida nad Srbima.
Za dva sata prikupljeno je 980 potpisa, a ovo je zajednička inicijativa udruženja iz Srbije i dijaspore koje je u ovom poduhvatu okupio Pokret Srba Krajišnika.
Prema rečima Mile Bosnića, predsednika ovog pokreta, oni narednih dana nastavljaju rad na terenu, a 28. aprila planiraju da predaju inicijativu Narodnoj skupštini.
– Veoma smo zadovoljni, za dva sata prikupili smo 980 potpisa. Od ponedeljka ćemo da radimo na terenu, a pripremamo i peticiju koju ćemo da organizujemo u Republici Srpskoj i Crnoj Gori – kaže Bosnić. – Planiramo da 28. aprila predamo Skupštini Srbije inicijativu, jer smo u rezoluciji predložili baš taj datum, u znak sećanja na prvi ustaški genocid u Gudovcu kod Bjelovara 1941. godine.
Nije poziv na mržnju
NARODNA inicijativa nije poziv na mržnju, sukobe i revanšizam – kaže naš sagovornik. – To je poziv na svest, da se genocid dogodio i da ne dozvolimo da se ikada više dogodi bilo kome, i na savest, da odamo dužnu poštu nevinim žrtvama i da njihovo mučeničko stradanje ne predamo zaboravu. Ovde nema mesta nikakvim političkim manipulacijama.
On dodaje da sa 10.000 potpisa imaju pravo na zakonodavnu inicijativu koju Skupština mora da stavi u proceduru, a ako se zakon ne donese za godinu dana, udruženja će nastojati da prikupe 30.000 potpisa pa će tražiti izlazak na referendum.
– Donošenje rezolucije je naša moralna obaveza i prema precima koji su bili žrtve genocida i prema potomcima, da oni ne bi u budućnosti postali žrtve – ističe Bosnić. – Problem je u tome što je genocid nad Jevrejima i Romima zakonski priznat, a genocid nad Srbima nije. Da imamo zakonski regulisano negiranje genocida nad Srbima u NDH, onda ne bi svako mogao da se ruga srpskim žrtvama, ni da najavljuje, na primer, zatvaranje srpskih crkava i njihovo pretvaranje u kafane, što je direktan nastavak endehazijskog državnog programa.