PREKO rezolucije o genocidu u Srebrenici Nemci hoće da “operu” sopstvenu istoriju i da se revanširaju Srbiji zbog slobodarske i nezavisne politike kojoj je naša zemlja ostala dosledna i danas, uprkos svim pritiscima. Zato je Berlinu toliko stalo da ostanu upamćeni kao glavni inicijatori dokumenta kojim pokušava da se žig “genocidni” utisne srpskom narodu. Zbog toga su se prethodnih meseci tako snažno angažovali u lobiranju da dokument prođe.
Foto: Profimedia/Wikipedia
Ovako naši sagovornici vide diplomatsku ofanzivu Nemačke, koja je na sve načine regularnim kanalima, ali i ispod “pojasa”, pokušala da zada udarac Srbiji na Ist Riveru na glasanju na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. A u svojoj strategiji pritisaka da na svojoj strani dobiju što je moguće više država, nemačka šefica diplomatije Analena Berbok imala je odrešene ruke i da se služi pretnjama i ucenama u razgovorima sa zvaničnicima zemalja čija je odluka o glasanju u UN bila na “klackalici”.
Da u toj njihovoj “jednačini” pravde, ni u kakvoj računici nema mesta da se čuje i reč Srbije, pokazalo je ponašanje nemačkih diplomata u Njujorku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je naš stalni predstavnik pri UN želeo da razgovara sa Nemcima o samom tekstu oko toga da li nešto može da se izmeni i doradi, ali da je odgovor bio: “Suočićete se sa rezolucijom na način na koji vam je mi budemo dali”.
– Znam, mi smo previše mali, ali verujemo da će evropske vrednosti i demokratske vrednosti uvek značiti da bi svi trebalo da budemo uključeni u proces donošenja tako važnih rezolucija – rekao je Vučić.
Akademik, istoričar Ljubodrag Dimić objašnjava da je sama rezolucija kreiranje neistina o jednom narodu i da je sama po sebi akt genocida, potiranja i nedopustivog iskrivljavanja prošlosti i ukidanja budućnosti jednom narodu.
Štab za pritiske u Beču
KAO odgovor na lobiranje Srbije protiv rezolucije, o čemu je nedavno govorio šef države, Amerikanci i Nemci su formirali štab u Beču.
– Okupili su se u Beču i brojali su glasove koje imaju (za usvajanje rezolucije), brojali su glasove protiv jedne male Srbije. Brojali su ko će glasati “za” od 190 zemalja s pravom glasa i pravili su liste za pritisak. Mi smo uradili ono što je naš posao, ali sad će oni da ih teraju, maltretiraju. Amerikanci odlično znaju da usvajanje rezolucije predstavlja kršenje Dejtonskog sporazuma, jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine. Zato su pustili Nemce da predvode lobiranje koje baš briga za “Dejton”.
– Nemačka na sramotan način pokušava da se zaboravi šta je ona činila u svojoj istoriji – rekao je Dimić za “Novosti”. – To je lak pokušaj, ali uspeh nije lak i neće ga biti. Po onome što je iskustvo srpskog naroda iz Prvog i Drugog svetskog rata ovim iskustvom sa Nemcima će biti još pojačano, da nepogrešivo zna sa koje strane preti opasnost, bez obzira na dobre ekonomske odnose koje imamo sa njima. Postoji jedna konstanta u nemačkoj spoljnoj politici, kada je u pitanju srpski narod i ta konstanta izbija na površinu. Uz svu ozbiljnost koju jedan takav akt nosi, neozbiljnost argumenata će u kratkom periodu dovesti do toga da se ona vrlo brzo zaboravi.
Istoričar dr Aleksandar Raković, kao glavne razloge zbog kojih su Nemci čvrsto rešeni u svojoj nameri da Srbe stave u kategoriju “genocidan”, navodi – revanšizam.
– Oni hoće da se revanširaju Srbima zato što su im nanosili poraze kad su Nemci bili agresori nad srpskim narodom – tvrdi Raković za naš list. – Drugi razlog je da speru nacističku prošlost, ne samo za zločine u Drugom svetskom ratu, oni su ih činili i u Prvom svetskom ratu, ali i razbijanjem socijalističke Jugoslavije. Nemačka ima neugasivu želju da se osveti Srbima, da ih kazni za slobodarske namere naroda koji želi da vodi suverenu i nezavisnu politiku bez nametanja stranih sila.
Prema mišljenju istoričara Predraga Markovića, optužba za genocid je lukavo napravljena, kao i atmosfera u kojoj se donosi, da, kako objašnjava, ako ne glasate za rezoluciju, ispada da vi niste protiv genocida.
– Reč genocid je doživela pravu inflaciju u poslednje vreme, možda upravo s namerom da se devalvira ono što se desilo recimo u Aušvicu – rekao je Marković za RTS. – Simbolička težina te rezolucije je ogromna, jer su veoma retko zemlje optuživane za genocid, poput Ruande, gde je ubijeno 800.000 ljudi. Holokaust nije proglašen za genocid, i ovo je izvitoperen događaj, jer se dešava 30 godina posle rata. To je isto kao kada bi Poljaci pokrenuli tužbu protiv Nemačke. Nema ničeg dobronamernog u toj rezoluciji.
Istoričar Momčilo Pavlović ocenio je da rezolucija ne doprinosi tome da Bosna i Hercegovina prevaziđe nasleđe unutrašnjeg sukoba u bivšoj Jugoslaviji i da upravo međunarodna zajednica, a posebno elite u velikim državma kao što je Nemačka, više ulažu u sukobe, a manje u mir. Na pitanje zašto je rezolucija inicirana baš u ovom trenutku, on je ocenio da mu sve izgleda kao “kultura osvete, koja se ne vidi, ali daje rezultat”.
– Tu je samostalna politika srpskog rukovodstva, onda povezivanje tih politika sa politikama nekih članica EU, onda srpska politika koja se manfestuje u različitim segmentima, a izaziva pozornost svih bivših jugoslovenskih republika – rekao je Pavlović. – Tu je i odnos Srbije prema ratu u Ukrajini, regionalna politika srpskog rukovodstva – “Otvoreni Balkan” koji je u suštini zdrava ideja, ali koja ne daje rezultate. I konačni razlog je taj što što Srbija ne priznaje nametnuto rešenje na Kosovu, a to je nemačko rešenje dve Nemačke. To nije isto, to je možda zgodno, ali to ne odgovara stvarnosti. Kada sve to uzmete, vidite zašto rezolucija baš sada.
