MINISTARKA rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović govorila je u emisiji “Fokus” na TV B92 o litijumu.
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike
Ministarka je istakla da Srbijom kruže dezinformacije o litijumu koje kako kaže šire “polupolitičari ili kvazi-ekolozi”.
– Znate kako, to se zove jednostavno širenje panike i sejanje straha i to je neodgovorno jer o tome ne govore stručnjaci, ne govore eksperti, nego govore političari ili polupolitičari ili kvazi-ekolozi. Ja mislim da ne postoje nemogući projekti, postoje samo loša inžinjerska rešenja. Znači, nama je cilj da u svakom projektu bilo da su u pitanju energetika ili rudarstvo sacuvamo životnu sredinu. Ali ne možete da ništa proizvedete u energetskom sektoru a da nema nikakvog uticaja na životnu sredinu. Od termoblokova, hidroelektrana, gasnih elektrana, vetrogeneratora, solarnih elektrana na kraju, sve to ima neki uticaj – rekla je Đedović.
– Tako je isto i sa rudarstvom. Pitanje je kako ćete se nositi sa tim uticajima, kako ćete ih adresirati i kako ćete smanjiti rizike po životnu sredinu. I u tom smislu kompanija Rio Tinto je samoinicijativno određene studije o uticaju na životnu sredinu objavila baš da bi se na određene dezinformacije stavila tačka. Jer smo slušali puno i čuli puno dezinformacija upravo od ljudi kojiima to nije struka. Mislim da ovde treba da pričamo zaista sa rudarskim ekspertima, geološkim stručnjacima i da kažemo koja su to moguća rešenja i da kroz javnu debatu dođemo do boljih tehničkih rešenja, do boljih inženjerskih rešenja koja će potencijalno i koštati više, ali i zaštititi ljude i okolinu – istakla je Đedović.
Ministrka ističe da je Srbija deo evropskih integracija, i sve što radi mora biti u skladu, ne samo sa našim zakonima i standardima, već sa standardima Evropske unije.
– Srbija je deo evropskih integracija, i sve što radi mora biti u skladu, ne samo sa našim zakonima i standardima, već sa standardima Evropske unije, koji su veoma striktni, kada pričamo o zaštiti životne sredine, a takođe postoje međunarodni standardi u rudarstvu, koji su sve striktniji radi stvaranja održivog rudarstva. Bez kritičnih mineralnih sirovina nećemo se moći razvijati, pre svega kada je u pitanju zelena energija, obnovljivi izvori energije i električni automobili. A znamo da su jedni i drugi preduslov da bi došli do karbonske neutralnosti, a tu je težnja da se do 2050. godine ne oslanjamo na fosilna goriva, ni u saobraćaju, ni u električnoj energiji – rekla je Đedović i dodala:
– To je zelena energija koja podrazumeva i nuklearnu energiju. EU jasno ide ka tome, oni su izmenili svoje zakone i obavezali se da 10 odsto kritičnih mineralnih sirovina dolazi iz EU. Zato se pokreću rudnici u zemljama koje su bogate kritičnim mineralnim sirovinama. To nije samo litijum, već i borat, nikl, cink, bakar i mnogo ostalih mineralnih sirovina. Srbije se na svu sreću oslanjala na rudarstvo u svojoj istoriji kao pokretaču privrednog rasta i razvoja. Mislim da to treba apsolutno i dalje da radimo, naravno na održivim osnovama, na osnovama održivosti kada je rudarstvo u pitanju, odnosno rudarska inženjerska struka, a onda, naravno, i sva primena najviših ekoloških standarda. I mislim da jedna argumentovana debata u tom smislu zaista treba da se desi – rekla je ministraka.
Istakla je da u javnosti ne treba iznositi paušalne informacije o rudnoj renti.
– Ne treba iznositi informacije koje nisu tačne. Rudna renta na mineralne sirovine u Srbiji je 5 a ne 3 odsto. Mi ne želimo da se u tome završava korist za naše građane, ne bavimo se samo ekstrakcijom već želimo da zaokružimo čitavu proizvodnju u Srbiji od sirovine do finalnog proizvoda. To postižemo kada je bakar u pitanju, mi katode bakra proizvodimo zahvaljujući novoj topionici koja je otvorena, zahvaljujući kojoj su se smanjile emisije štetnih gasova na nula dana u ovoj godini. Dobra inženjerska rešenja dovode do zaštite životne sredine i za to treba da se borimo kada je svaki projekat u pitanju, ali i da imamo najveće ekonomske koristi koje uključuju poreze, više od 1.000 visokokvalifikovanih radnika, ali pre svega da Srbija učestvuje kao strateški partner u kompanijama koje će biti deo lanaca vrednosti, od sirovine do prerade, tako da je naš zahtev da razgovaramo o fabrici baterija i fabrici električnih automobila. Ne baziramo se samo rudnoj renti koja predstavlja najmanju moguću korist, iako je ona veoma važna. Rudna renta u Srbiji iznosi 5 odsto ukupnih prihoda kompanije, odnosno 8 odsto kada je u pitanju vrednost koncentrata i to je duplo više u odnosu na Australiju, dok je prema podacima Svetske banke u svetu rudna renta za metale od 1 do 4 odsto prihoda. Rudna renta je u Rumuniji 5 odsto, Hrvatskoj 3 odsto, Mađarskoj 2 odsto, Turskoj 3 odsto i Severnoj Makedoniji 2 odsto što znači da smo u uporedivom rangu sa drugim zemaljama i da imamo jednaku ili veću stopu rudne rente. Naš cilj je svakako da menjamo Zakon o rudarstvu kako bi još bolje zaštitili poziciju naše zemlje i da bi imali još veću korist od prirodnih resursa i na tome već radimo – rekla je ministarka.
– Ovde pričamo o zaokruživanju lanca vrednosti u našoj zemlji. To znači od rudnog bogatstva do finalnog proizvoda, od litijuma kao sirovine do proizvodnje električnih vozila. U okviru toga imate i procesni deo, kako dolazite od rude do litijum karbonata, onda do proizvodnje baterija i električnih vozila – navela je ministarka i dodala:
– Kada uzmemo ceo taj lanac vrednosti, korist za našu ekonomiju, mi procenjujemo, može ići i do 18 odsto bruto domaćeg proizvoda. Postepeno ciljamo da naš BDP bude 100 milijardi, 2027. godine onda je 18 odsto značajna suma od čak 18 milijardi evra godišnje – istakla je Đedović.
Preporučujemo
