KOLIKO smo samo puta do sada čuli izlizanu floskulu upućenu iz briselske administracije da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana neupitna i da stvaranje EU nije zaokruženo bez našeg regiona. Obećanja se nižu, ali bitnijih promena nije bilo. Ostaje nada da bi to moglo da se promeni kada uskoro, od 1. jula, predsedavanje od Belgijanaca preuzme naš severni sused Mađarska.
Foto: Goran Čvorović
Mnogo toga u EU zavisi od vodećih zemalja, ali i od inicijativa koje preduzimaju predsedavajući. Da će Budimpešta i te kako uložiti napor da pomogne Srbiji u procesu evrointegracija, već je poručio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. On je kazao da je plan njegove zemlje da održi dve međuvladine konferencije sa svim zemljama kandidatima za članstvo, uključujući i Srbiju:
– Očekujemo da će tokom našeg predsedavanja biti otvoren jedan ili dva nova klastera, sa Srbijom.
Sijarto je za Tanjug kazao da će jedan od glavnih fokusa mađarskog predsedavanja EU biti da se značajno ubrza proces proširenja EU na Zapadni Balkan, i podsetio da zemlje ZB čekaju u proseku 15 godina i dva meseca na pridruživanje.
– Ako se ne ubrza proces proširenja njegov kredibilitet i sama politika proširenja biće potpuno uništeni. Ne možemo to da priuštimo. Moramo da proširimo Uniju, jer je u padu. Gubimo konkurentnost, gubimo našu težinu u globalnoj politici. Potrebne su nam svežina, nova energija, dinamika. Sada je više u interesu Unije da joj se pridruži Zapadni Balkan, nego što je u interesu ZB da se priključi EU.
Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varhelji, koji se na marginama ministarskog skupa u Luksemburgu sastao sa šefom srpske diplomatije Markom Đurićem, potvrdio je da je cilj otvaranje narednih klastera u pregovorima sa Srbijom, kao i podrška brzom finaliziranju reformske agende. On je naveo da je naša zemlja posvećena putu ka EU i nastavku sprovođenja reformi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da svakako očekuje podršku Budimpešte tokom njenog šestomesečnog predsedavanja EU, mada je naveo da nije siguran da predsedavajuća zemlja može da promeni mnogo i učini velika dela:
– Naši odnosi su izuzetni. Radimo i više od onoga što se vidi, uvek koordinišemo međusobne aktivnosti. Uvek razgovaramo sa našim mađarskim prijateljima o tome, oni sa nama, svakako da očekujem njihovu podršku, a da li očekujem velika dela i može li zemlja predsedavajući mnogo da promeni, nisam siguran. Što se tiče naših mađarskih prijatelja, mađarske braće, oni su nam iskreni prijatelji, najveći prijatelji koje imamo u Evropskoj uniji.
Srbija s nestrpljenjem očekuje hoće li se proces evrointegracija pomeriti s “mrtve tačke” nakon 1. jula. Poslednji put klaster sa četiri poglavlja otvorili smo dalekog decembra 2021. godine. Srbija se u evropskom procesu nalazi više od dve decenije. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan je 2007, status kandidata stekli smo 2012, pregovori su počeli 2014. Krajem 2015. otvorili smo dva poglavlja, 2016. četiri, 2017. šest, 2018. još četiri, 2019. dva, 2020. – nijedno. Privremeno smo zatvorili samo dva od 35 poglavlja, i to ona o kojima se ne pregovara.
Susret sa Mišelom i Kopmanom
PREDSEDNIKA Vučića očekuje serija razgovora sa evropskim zvaničnicima u Briselu. On ima zakazane susrete sa predsednikom Evropskog saveta Šarl Mišelom i generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i proširenje Gert Jan Kopmanom. Vučić je kazao da je sastanak sa Kopmanom posebno važan, jer je on “veoma važan za agendu rasta, sve reforme oko jedinstvenog tržišta, zelenih linija, zelenih koridora…”
Lepo je zvučalo kada je sredinom prošle godine predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel poručio da bi EU i Zapadni Balkan trebalo da budu spremni za proširenje do 2030, što je kasnije potvrdio i komesar za proširenje Varhelji. Koliko dugo već čekamo, gledajući na sporost briselske administracije, to deluje gotovo “sutra”. Beograd smatra da možemo da budemo spremni još ranije.
Migranti
MAĐARSKA je među svoje prioritete stavila i pooštravanje migratorne politike i proširenje EU. Budimpešta se pre svega zalaže za “ujednačenu” politiku u ovom domenu. Francuski ekonomski i finansijski dnevnik “Eko” prenosi reči mađarskog ministra za evropske poslove Janoša Boke koji naglašava da će biti učinjen aktivni napor da bi se ostvario napredak u proširenju.
Ministar Đurić istakao je da Srbija do 2027. godine planira da završi sve glavne zakonodavne, ekonomske i političke reforme potrebne za pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji. Ali, umesto da napreduje Srbija, trenutno “brzi voz” hvata Ukrajina, kojoj je ova privilegija data u pokušaju da je “odvoje” od Rusije, a usput profitira i Moldavija. Isti cilj se pominje i za Zapadni Balkan – izvlačenje iz ruskog zagrljaja. Nedavno je i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok naglasila da je proširenje u tom smislu od suštinskog značaja, i u zajedničkom interesu.
Sankcije Rusiji i tzv. Kosovo
BRISEL posebno insistira na poštovanju vladavine prava, a “ima nas na oku” i zbog neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Traže od nas veće usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom, a naročito je kost u grlu poglavlje 35 koje se u našem slučaju odnosi na Kosovo i Metohiju i gde nam, faktički, traže priznavanje tzv. Kosova.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj izjavio je da je Unija spremna da produbi postepenu integraciju Zapadnog Balkana i proširi podršku partnerima sa ZB, ali da im poručuje da budu uz EU u “odbrani međunarodnog poretka”. Naveo je i da održavanje bliskih veza sa režimom ruskog predsednika Vladimira Putina “nije kompatibilno sa izgradnjom zajedničke budućnosti unutar EU”.
