Surčinski klan srušen kao kula od karata! Nakon ove noći ”surčinci” su postali svedoci saradnici, završili iza rešetaka i ubijeni!

Na današnji dan, 12. aprila 1998. godine, pao je takozvani, ”surčinski klan”.

U spektakularnoj policijskoj akciji  uhapšeni su istaknuti pripadnici i saradnici ”surčinskog klana” na čelu sa vođom Zoranom Šijanom – Dejan Milenković Bagzi, Ljubiša Buha Čume, Zvonko Plećić Pleća, Ljubomir Jovanovi Stakleni, Perica i Slobodan Jokić i Milan Narandžić Limun.

U akciji je učestvovalo oko 200 policajaca, a pretres je trajao čitavu noć – od ponoći do šest ujutru, dok je 31 automobil zaplenjen. Takođe, nađena je i veća količina nelegalnog oružja – kod Šijana zaplenjen je revolver marke “smit i veson”, automat “uzi”, malokalibarska puška “hekler i koh” sa optičkim nišanom i karabin “crvena zastava”.

– Moji prijatelji iz Surčina, trude se, uostalom kao i ja, da nešto stvore, da sebi i svojima omoguće što bolji život – govorio je Zoran Šijan u intervjuu Svedoku mesec dana nakon 12. maja 1998, odgovarajući na pitanje o klanu na čijem je čelu bio.

– Svi oni imaju firme, obimne poslove i partnere. Neki moji prijatelji rade sa inostranstvom, gde je, naravno, mogućnost zarade veća. Da li to treba odmah, bez argumenata, podvesti pod kriminal? 

Podsetimo, ”surčinski klan” se pojavio sredinom devedesetih godina, a ubrzo su postali među prvima na tržištu droge i kradenih automobila.

Te noći je uhapšen Zoran Šijan, inače nekadašnji šampion Evrope u kik-boksu. Važio je za jednog od najopasnijih ljudu u beogradskom podzemlju. Godinu dana kasnije, 27. novembra 1999. godine ubijen je na uglu ulica Nemanjine i Svetozora Markovića, dok je čekao zeleno svetlo na semaforu u svom “mercedesu”.

Sa njim je uhapšen i Dejan Milenković Bagzi, tadašnji pripadnik surčinskog, kasnije ”zemunskog klana”. Važio je za inteligentnog i snalažljivog kriminalca, bio je optužen da je 21. februara 2003. godine kamionom pokušao atentat na premijera Zorana Đinđića, kao i za učešće u mnogim drugim ubistvima “zemunskog klana”. Nakon akcije “Sablja” postao je svedok saradnik.

Ljubiša Buha Čume, najpoznatiji srpski svedok saradnik. Tada je bio “samo” član ”surčinskog klana”, nakon ubistva Šijana postao je vođa. Prvi je svedok saradnik u Srbiji kada je sarađivao sa tužilaštvom u slučajevima protiv pripadnika “zemunskog klana” i optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Surčinac Zvonko Plećić Pleća koji je tada uhapšen, kasnije je ubijen s leđa, sa pet metaka. Neposredno pre ubistva, Pleća se žestoko svađao i govorio mu je Andrija Drašković “ubio najboljeg prijatelja Zorana Šijana”. Drašković je osuđen za ubistvo Plećića.

Ljubomir Stojanović, poznatiji pod nadimkom Stakleni, policijskim organima dobro je poznat otkad je bio mlad. Bio je blizak prijatelj Ljubiše Buhe Čumeta, a prema pričama žitelja Surčina, nikada nije živeo mirnim životom.

Milan Narančić Limun bio je pripadnik Surčinskog klana, devedesetih godina povezivan je sa švercom cigareta, krađom automobila, a kasnije i sa malverzacijama u privredi. Uprkos tome, Narančić nikada nije osuđivan i postao je uspešan biznismen.

U nedostatku čvrstih dokaza, svi surčinci su brzo pušteni. Zoran Šijan dobio je najveću kaznu – godinu dana zatvora.