U PRVIH šest meseci ove godine manje stranaca je zatražilo dozvolu za rad u prestonici u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima beogradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), izdato je 9.756 dozvola za rad strancima, što je za sedam hiljada manje nego u 2023. godini, kada su “radnu knjižicu” dobila 16.793 građanina drugih država.
FOTO: N. Skenderija
Kako navode u NSZ, do sada je najveći broj dozvola za rad u prestonici izdat državljanima Rusije, Kine, Indije, Turske, Sri Lanke i Nepala. “Sertifikati” su se odnosili na poslove u oblasti građevnskih, IT i uslužnih delatnosti.
– Do izmene i dopune zakona koji regulišu prava i obaveze stranaca prilikom zapošljavanja u Republici Srbiji, dozvole su se izdavale na godinu dana. Nakon izmena, jedinstvena dozvola izdaje se na tri godine – navode u NSZ. – Postupak za produžetak dozvola za boravak i rad je gotovo istovetan postupku prilikom njihovog prvog izdavanja.
“Konkurs” za zapošljavanje radnika iz inostranstva predviđa da poslodavac podnosi Nacionalnoj službi zahtev za posredovanje u zapošljavanju za konkretno radno mesto najranije 60, a najkasnije 10 dana pre dana podnošenja zahteva za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje.
– Izuzetno, kada je to u interesu države ili to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze, ministar za rad može odrediti rok kraći od 10 dana za podnošenje prijave da postoji potreba za zapošljavanjem. U tom slučaju, poslodavac je dužan da dostavi njegovu saglasnost – objašnjavaju u NSZ. – Nacionalna služba, u periodu od deset dana, treba da utvrdi da li se na evidenciji nezaposlenih nalazi struka koja se traži za konkretno radno mesto. Taj izveštaj se prosleđuje poslodavcu i sastavni je deo dokumentacije za dobijanje radne dozvole.
RUSI I UKRAJINCI
U PRVOJ polovini ove godine izdata je 4.351 dozvola za rad državljanima Rusije, dok je Ukrajinaca bilo 58.
Najveći broj dozvola za rad izdat je za pozicije iz oblasti IT delatnosti.
Radnici iz inostranstva se angažuju, pre svega, zbog nedostatka kadrova ( zidari, tesari…), ali i zato što deo naših ljudi ne želi da radi teške poslove. U pečalbu, umesto radnika iz Rumunije i Bugarske, sada dolaze “fizikalci” sa Bliskog istoka i iz Azije. U tim zemljama vlada veliko sirimaštvo i radi se za 60 do 150 dolara mesec dana. Kod nas, oni imaju plate između 450 i 700 evra. Dolaze ovde na nekoliko meseci da bi nešto zaradili i taj novac odneli svojoj porodici. U većini evropskih zemalja su, najčešće, nepoželjni, a mi nemamo izbora.
U agencijima koje se bave dovođenjem radnika kažu da se firme odlučuju za strance jer su oni sigurna radna snaga i neće otići dok se posao ne završi. Firma koja ih zapošljava obezbeđuje smeštaj, hranu i sve što im je potrebno.
