KADA je reč o ruskom stavu prema Srbiji, niko od nas nije čuo ni ranije, a ni sada, da Moskva predlaže da Beograd izabere između Zapada i Rusije, što Zapad odnosno EU uvek radi. Teza “izaberi Rusiju ili nas” je odlično poznata javnosti, ali nama bilo kakva saradnja na polju litijuma sa EU nije nikakva prepreka za razvoj naših odnosa sa Srbijom.
Ovako u intervjuu za “Novosti” ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko komentariše stavove pojedinih krugova da je potencijalni projekat Jadar i iskopavanje litijuma samo sredstvo da se Beograd okrene isključivo Zapadu i udalji od Rusije. On na početku razgovora komentariše i potpisivanje Memoranduma između EU i Srbije o kritičnim sirovinama prilikom nedavne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca:
– Imajući u vidu široku saradnju sa Srbijom, mi pratimo ono što je ključno, a ovo je svakako jedna od ključnih tema u ekonomskom, političkom i unutrašnjem političkom smislu. Takve teze o nekakvom zaokretu Srbije dolaze od onih koji taj memorandum i temu litijuma koriste u političke svrhe. Što se tiče ekološkog aspekta, predsednik Vučić je rekao da neće biti štete za Srbiju. Stekao sam utisak da je pristup i predsednika, i vlade ovom pitanju vrlo ozbiljan. Ali je svakako potreban određeni oprez – iz svog iskustva iz devedesetih godina odlično znamo da Zapad uvek traži nešto samo za sebe na neokolonijalistički način. U svakom slučaju, tu je najvažniji stav rukovodstva Srbije. S obzirom na to da ono dosledno čuva suverenitet i zna da izvuče pouke iz iskustva drugih zemalja, čak i lošeg, nadam se da će voditi računa da ne bi, kada do realizacije ovog projekta dođe, bio na štetu Srbije, već da se za Srbiju stvori mogućnost prodora, ekološkog, tehnološkog i ekonomskog prosperiteta.
Prepoznajete li u protestima protiv litijuma koji se organizuju u pojedinim gradovima “rukopis” zapadnih centara moći i može li to da destabilizuje Srbiju?
– To je primer duplih aršina. Zapad s jedne strane ima interes da koristi litijum, a s druge strane, da se vratimo u period pre izbora, sve je bilo iskorišćeno da se napravi politička šteta za vlast, da se poljulja pozicija i popularnost vlade uoči izbora. Oni su koristili ekologiju kao da je njima taj ekološki aspekt najzanimljiviji, a što se tiče zaliha, tu nema nikakvog interesa. A situacija je sada obrnuta.
Da li je održiva suverena i neutralna pozicija Srbije u jeku puzajućeg trećeg svetskog rata? Jesu li rusko rukovodstvo i vaš narod uopšte svesni žrtve koju Srbija podnosi, trpeći žestoke pritiske zbog neuvođenja sankcija Moskvi?
– Naravno da je suverenitet, očuvanje pozicije neutralnosti i donošenja suverenih odluka ključna tačka političkog stava rukovodstva Srbije. Verujem čvrsto da će Srbija zadržati istu poziciju i dalje u sadašnjim teškim uslovima. Svedoci smo zategnutih odnosa između Zapada i Rusije, Kine i svih zemalja koje čuvaju svoju nezavisnost i suverenitet, koji gledaju da se stvori multipolarni svet. Svesni smo da taj sukob postoji, uz naravno, visoke mogućnosti da se spreči najgora opcija međunarodne eskalacije.
Verujete li da će predsednik Vučić odoleti i da neće uvoditi embargo Rusiji?
– Nikad nisam od njega čuo neki sumnjiv stav koji bi nas naterao na razmišljanje da je moguća promena politike Srbije. Mislim da će tako ostati i dalje. Druga potvrda toga jeste da mi nastavljamo da zajedno radimo na realizaciji naših projekata, doduše, u otežanim uslovima, ali idemo korak po korak, ima pregovora i o novim poduhvatima.
Predsednik Vučić je dobio poziv za konferenciju BRIKS u oktobru u Kazanju. Da li bi neki angažman Srbije u toj organizaciji uvećao njene kapacitete za suverenu i nezavisnu politiku ili bi je udaljio od evropskih integracija?
– BRIKS je stvoren kao zajednica na osnovu jednakosti i poštovanja interesa svake države koja se nalazi unutar ili koja ima saradnju sa BRIKS. Svakog dana sve je više interesovanja za širenje BRIKS. Interes prema BRIKS postoji i u Srbiji, i u javnosti, i unutar vlade. Dakle, razvoj odnosa sa BRIKS ne bi bio prepreka za evropske integracije.
Kako kao neposredni učesnik Dejtonskih mirovnih pregovora gledate na pokušaje razvrgavanja ovog ugovora? Šta je po vama bliža opcija – nezavisna Republika Srpska ili Republika Srpska utopljena u centralizovanu BiH?
– Sada je na snazi pokušaj uništavanja RS putem oduzimanja njenih nadležnosti kao dejtonskog entiteta. Ona bi u tom slučaju i mogla da sačuva naziv, ali bi izgubila suštinu. “Dejton” na prvom mestu čuva bezbednost i interes srpskog naroda u celini.
Pokušaj njegove revizije nije novina i ona je započeta odmah po potpisivanju i prilikom prvih faza implementacije. Svake godine bilo je pokušaja da se dođe do toga da je “Dejton” prevaziđen i da umesto “Dejtona” imamo evrointegracije, koje su u stvari evroatlantske, bez obzira na stav Srpske i srpskog naroda, koji je protiv učlanjenja u NATO. Srpski narod ni po koju cenu neće dozvoliti oduzimanje statusa entiteta. Oni kažu da je to radikalan stav Milorada Dodika, ali je u stvari taj stav utemeljen na volji apsolutne većine. Verujem da do katastrofalnih posledica za BiH neće doći, s obzirom na izuzetno ozbiljan stav rukovodstva RS i srpskog naroda u RS, kao i Beograda.
Može li ih biti na KiM? Režim u Prištini godinama lukavo “gricka” fragmente srpskog suvereniteta, pre svega, na severu, ignorišući sve do sada postignute sporazume i vršeći konstantan teror nad našim narodom.
– Kurti sprovodi teror na KiM, ali nije realno da Zapad ne može da utiče na njega. To je lažna priča, sakrivena pod zavesom više zapadnih izjava da se tobože traži od njega da nešto uradi, a u stvari je sve prevara za javnost. Istovremeno, te njegove aktivnosti i korišćenje snaga protiv srpskog naroda se u potpunosti uklapaju u stav zapadnih zemalja koje priznaju “nezavisnost” Kosova, pa je i preuzimanje severa pod kontrolu potpuno u skladu sa tim stavom.
Je li realan ratni sukob na KiM i da li bi u slučaju novog pogroma nad Srbima Rusija bila spremna da ih vojno zaštiti?
– Da, teoretska mogućnost postoji, imajući u vidu veoma tešku situaciju. Ali, postoji mogućnost političkog rešenja i smirivanja situacije, osiguranja bezbednosti za Srbe na KiM. Razumem vaše pitanje, ali da ne bismo pravili teoretske šeme, bolje je da govorimo o političkim stvarima. U svakoj situaciji koja je izuzetno važna za Srbiju, Rusija će uvek biti uz nju i srpski narod i to je iz našeg državnog vrha potvrđeno više puta. Ali, sada koristimo političke mogućnosti, pre svega one koje proističu iz stalnog članstva u SB UN. Zapad je zbog toga želeo da smanji ulogu SB do nule i umesto toga smo dobili razgovore o normalizacije u okviru EU, koji vidimo u kakvom smeru idu. Evo ni ZSO nije zaživela i neće, tako barem izgleda, i to pokazuje da od takvih razgovora nema ništa.
Nedavno ste se sastali sa predsednikom Vučićem i dogovor je da zajednički obeležimo 80. godišnjicu pobede nad fašizmom i oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Ima li neke pojedinosti kako će izgledati ta ceremonija i koliko je to značajno u ovo doba paklenog istorijskog revizionizma?
– Svake godine proslavljamo oslobođenje Beograda, kao i Dan pobede, uz zajedničke manifestacije. Sada obeležavamo 80 godina i to je prilika da još jednom potvrdimo istorijsku realnost i istinu u smislu političke budućnosti. Ono što je najvažnije, biće ovo još jedna prepreka na putu revizije istorije. Predsednik Vučić je svom snagom podržao da završimo zajednički plan. Biće značajnih kulturnih manifestacija, daljeg uređivanja Groblja oslobodilaca Beograda.
Može li se doći do mira u Ukrajini? Vidimo da je Kina napravila izvesne pomake u tom smeru, a da li je Rusija spremna da odustane od svojih proklamovanih ciljeva na početku specijalne vojne operacije, zarad pokretanja pregovora?
– Poštujemo ulogu i pokušaj Kine da posreduje. Bilo je pokušaja i od strane Mađarske da se doprinese političkom rešenju. Što se Ukrajine tiče, umesto nje odlučuje Zapad, tačnije SAD. Zelenski je odavno potpisao nalog da se ne pregovara sa Moskvom i to niko nije poništio. Zapad nije raspoložen za pregovore. Nedavno je prvi zamenik državnog sekretara SAD Kurt Kempbel izjavio da nije vreme za pregovaranje, nego za rešavanje situacije na bojištu. Nastavlja se snabdevanje Kijeva oružjem, nema znakova da se takve aktivnosti smanjuju. Kada je u pitanju Rusija, mi smo uvek za pregovore i još pre februara 2022. godine nudili smo Vašingtonu i NATO nacrte ugovora između Ruske Federacije i SAD o garancijama bezbednosti i sporazuma o merama za osiguranje bezbednosti Ruske Federacije i država članica Severnoatlantskog sporazuma kako bi se rešila situacija.
Kada govorimo o ciljevima SVO, oni su određeni od strane predsednika i biće ispunjeni na vojni ili politički način. Od ciljeva niko nije odustao. Možemo da govorimo samo o realnim pregovorima, a ne o nekim pokušajima da se uzme pauza za manevar.
Da li je svet za korak bliži apokaliptičnom scenariju posle odluke SAD da razmesti rakete dugog dometa u Nemačkoj? Je li Moskva spremna da gađa ciljeve na Zapadu ako proceni da joj je ugrožena bezbednost i da li bi to značilo početak atomskog rata?
– O nekim tobožnjim pretnjama nuklearnim napadom od strane Rusije, govori samo Zapad.
Mi nismo nikog ugrožavali, ali naravno, nuklearni potencijal postoji i razvija se kao sredstvo odvraćanja. Rusija će sigurno dati adekvatan odgovor u slučaju smeštaja američkih projektila u Evropi. Kada je reč o upotrebi nuklearnog oružja, u Rusiji postoji vojna doktrina da se ono koristi u slučaju pretnje po opstanak države. Ali doktrine nisu zauvek usvojene imajući uvidu promene i porast pretnji od strane Zapada, i podložne su promenama, ako nas nateraju. Nedavno je bila uzbuna na Zapadu da je predsednik Putin doneo odluku o pripravnosti nuklearnog oružja. A ono se samo po sebi svakog dana nalazi u stanju borbene pripravnosti. Ako je u skladištu, na zalihama, onda ni nema svrhu.
Koliko bi pobeda Trampa doprinela da se umiri ratni vihor u Ukrajini i da li bi on za Moskvu bio prihvatljiviji sagovornik od administracije demokrata?
– Mi pratimo sva zbivanja, ali ne želim da pravim neke nagoveštaje pre nego što se situacija razvije. Ako u nekoj državi postoji želja za razgovor sa Rusijom, uvek smo otvoreni uzimajući u obzir naše interese. Što se tiče izjava koje se daju, treba ih uzeti s rezervom jer su date u toku izborne kampanje. Kada je Tramp bio predsednik, bilo je kontakata, ali uz to i sankcija protiv Rusije. U svakom slučaju, spremni smo za principijelan i otvoren razgovor na osnovu realnosti, ravnopravnosti.
Smanjuju uticaj pravoslavlja
Pažnju ovdašnje javnosti privukla je i opsada manastira Esfigmen na Svetoj gori po nalogu carigradskog patrijarha Vartolomeja. Monasi su optuženi da su skrivali ruske komandose. Da li to vidite kao nastavak obračuna sa pravoslavljem, s obzirom na ogromnu ulogu Fanara u formiranju raskolničke crkve u Ukrajini?
– Formiranje raskolničke crkve je dugo planirano. Ruska pravoslavna crkva je pod pritiskom i pretnjama, zabranjena je, a niko na Zapadu ne reaguje na kršenje ljudskih prava. Napad na pravoslavlje ne postoji samo u Ukrajini, nego i u Srbiji, odnosno na KiM. Tu je Fanar zadužen kao poluga rascepa pravoslavlja i smanjivanja njegovog uticaja u Evropi i u svetu.
Hrišćanstvo uvređeno u Parizu
Veliku polemiku izazvalo je i otvaranje Olimpijskih igara u Parizu. Da li je to promocija različnosti, u šta nas uverava organizator, ili je reč o obračunu sa tradicionalnim vrednostima i hrišćanstvom u celini?
– Ne bih želeo da previše kritikujem, da se ne bi protumačilo da smo uvređeni zbog toga što Rusije nema na Olimpijskim igrama. Što je najveća šteta za olimpijski pokret, jer nema naših sportista u više disciplina i nema prave konkurencije. Kada je reč o otvaranju, ono se uvek koristilo za promociju stvarnog zajedništva i kulture, kao što je bilo i nedavno na Igrama BRIKS u Rusiji. Zar nije čudno da Francuska, jedna od kolevki svetske kulture, nudi ovakvo nešto. Ovo je uvreda za hrišćanstvo i otvorena promocija antivrednosti. Sve mnogo liči na pad Rimskog carstva, koje niko u vojnom smislu nije uništio, nego se urušilo iznutra.