GORAŽDEVAC se danas seća svirepog zločina na obalama reke Bistrice. U roku od nekoliko minuta, tog 13. avgusta 2003. godine ubijeno je dvoje, a ranjeno četvoro srpske dece.
Ovo je jedan od najvećih masovnih, etnički motivisanih zločina na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga, a karakteriše ga činjenica da ubice nikada nisu pronađene, dok je Euleks posle sedam godina, 2010. godine zvanično obustavio istragu.
U sećanje na poginule, Panteliju Panta Dakića (12) i Ivana Jovovića (19) danas se održava finale Memorijalnog turnira u malom fudbalu “Sećanje na Ivana i Panta” posvećeni ovoj dvojici mladića.
Nemanja Dakić kaže za Kosovo onlajn da iako je tada imao samo osam godina i dalje se seća svakog detalja svirepog zločina u kome je ubijen njegov brat Panto.
– Bio sam pored brata kada je ubijen. Imao sam osam godina, a brat 13, tog dana smo zajedno otišli na reku. I ja sam bio pored njega kada se to sve dešavalo. Šta da kažem… Prošla je 21 godina, ništo se nije promenilo – priča Dakić.
Sa bratom je otišao da se kupa nakon što su svi njihovi vršnjaci otišli na Bistricu. Zamolili su oca da ih pusti i on im je dozvolio uz molbu da ne ostaju dugo. Hteli su da ga poslušaju.
“Više od 100 dece je bilo”
Nakon sat vremena kupanja, njegov brat Panto i Bogdan Bukumirić su pored reke založili vatru kada im je prišao da se i on malo ugreje od hladne Bistrice.
Na samo desetak metara od njih tada su odjeknuli rafali.
– Mi smo bili odatle udaljeni nekih desetak metara. To je bilo streljanje, usred bela dana. Više od 100 dece je bilo – kaže Dakić.
U pravdu da će se otkriti počinioci ovog zločina, priznaje, više ne veruje.
– Kao i sve srpske porodice na Kosovu što su doživele, istu sudbinu nosimo, tako da, 21 godina je prošla. Euleks je bio preuzeo istragu pa su je ubrzo posle toga prekinuli sa obrazloženjem mom tati da nemaju svedoka, da mi, ako imamo neke dostupne svedoke, da ih mi dostavimo. To je nemoguće… Godine su prošle, nadamo se boljem – poručuje.
Brat od strica povređene Dragane Srbljak, Miljan kaže da je taj događaj u potpunosti promenio živote svih Srba u Goraždevcu.
– Naš život pre tog tragičnog događaja i sada nije isti. Od toga dana pa do dana današnjeg svi nas se sete onda kada dođe taj kobni 13. avgust. Ali, eto, hvala Bogu, organizujemo turnir u ime poginulih drugova, u ime svega toga što se loše desilo. Na taj način se okupljamo i podsećamo da su oni još živi i da su među nama – kaže Srbljak.
Ni on ne očekuje pravdu za ono što se dogodilo pre 21. godinu.
– Ne, neće je nikada ni biti. To nije jedini slučaj na Kosovu koji se tako desilo, a da je nešto otkriveno. Uglavnom se zna, verovatno i ko je i šta je, ali ostavlja se pod krevet. Na nama je da osuđujemo, na njima je da ćute, a mi svakako žalimo što se sve to desilo. Nismo optimisti da će pravda trijumfovati. Svima nam je sve jasno – ističe Srbljak.
Miodrag Stevanović, školski drug poginulog Ivana Jovovića i ranjenog Đorđa Ugrenovića situaciju u Goraždevcu posle zločina na Bistrici opisuje sa dve reči – neizvesnost i strah.
– Ljudi nisu znali više da li da žive, da li da odlaze. Mnogo vremena je trebalo da prođe, da se sve to malo slegne. Nikako ne može se zaboraviti, to nema govora. Ovaj turnir govori o tome da baš naprotiv, a ovo je druga godina kako ga organizujemo i nadamo se da će živeti dugo, da ćemo uspeti da bude veći i veći, da dolazi sve više ekipa, a sve u znak sećanja na nastradale. U spomen, čast i slavu njihovu – kaže Stevanović.
Poručuje da zločin u Goraždevcu nikada ne sme da se zaboravi.
– Nikako ne smemo da zaboravimo taj zločin. Srbije ne sme da zaboravi, a znamo, Bog prašta, on je jedini svemoguć da prašta. Gotovo da nema dana da mi ne prođe ta tema kroz glavu. Turnir je samo jedan način da se odužimo koliko možemo jer imamo obavezu prema tim žrtvama. I nadamo se da se tako nešto nikada ne ponovi. Nikome, nikome na svetu – poručuje Stevanović.
Donedavni predsednik Privremenog organa za Pećki okrug Miloš Dimitrijević kaže da se pre 21. godinu odigrao tragičan događaj, ali da je za Srbe teška situacija i danas.
– Nažalost, rečeno je bilo da će da se prevrne svaki kamen, da se nađu počinioci, a posle par godina su obustavili istragu. Tragično je što ti počinioci nisu pronađeni. Svake godine nam je sve teže, manje je naroda, manje ljudi koji žive ovde na prostoru Kosova i Metohije, pogotovo u Goraždevcu, u ovoj srpskoj sredini.
Svaka godina je teža kako za roditelje, za njihovu rodbinu, tako i za nas meštane i građane koji živimo ovde na ovim prostorima. Sa jednom velikom tugom i žalosti sećamo se na Ivana i Panta i ovaj turnir se održava povodom njihovog ubistva, smrti nedužne dece – naglašava Dimitrijević.
(kosovoonlajn)
BONUS VIDEO: Šolak poslao novinara u Knin da na dan stradanja Srba hvali Hrvatsku vojsku