VEĆ za desetak dana, kako procenjuju stručnjaci za bezbednost, Srbija ulazi u period pun izazova, jer će na njenu stabilnost uticati burna dešavanja i na međunarodnoj i na domaćoj sceni. Predstojeći događaji biće ujedno i veliki test izdržljivosti, pre svega, za bezbednosno-obaveštajni sektor koji će morati paralelno da deluje kako bi “pokrio” najmanje četiri potencijalna žarišta.
Foto: Tanjug
Konstantni pritisci kojima je naša država izložena zbog odluke da ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji mogli bi da se pojačaju već od septembra, kada će se trenutno “raspuštena” briselska administracija vratiti s letnjeg odmora, a sve pred očekivano zahuktavanje predizborne kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama.
Istovremeno, već danima premijer privremenih prištinskih institucija najavljuje da će, uprkos protivljenju Srba i predstavnika međunarodne zajednice, otvoriti za saobraćaj most na Ibru, odnosno da će srušiti i taj poslednji bedem odbrane našeg naroda na severu Kosova i Metohije. Ukoliko se pokaže kao “kooperativan” pa odustane od suludog plana, nije isključeno da se naša zemlja nađe pod još jačim pritiskom da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova.
U takvoj atmosferi, iz opozicionog i ekološkog tabora, stižu najave “vruće jeseni”. Oni su preskočili leto, uz objašnjenje da ne treba nepotrebno trošiti energiju dok se ljudi ne vrate s odmora, pa su iz “Eko straže” sledeće okupljanje najavili za 1. septembar.
Sve pomerili zbog Bajage
OBAVEŠTAVAMO vas da smo pomerili termin protesta za 24 sata zbog velikog broja ljudi koji su nam se javili da su kupili karte za Bajagin koncert, a ne bi hteli da bude “ili-ili”.
Ovo su napisali iz organizacije “Eko straža” na svom instagram-profilu, objašnjavajući zašto okupljanja u Beogradu neće biti u subotu 31. avgusta, nego u nedelju 1. septembra.
Iznoseći ocenu da postoji “veliko jedinstvo” po pitanju litijuma, kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović kaže da je ta stranka, iako nije u prvom planu, “više nego uključena u motivisanje ljudi da se pridruže velikoj borbi”. Lider Nove DSS Miloš Jovanović kaže da “tek od jeseni kreće manifestacija nezadovoljstva zbog sveukupnog srozavanja i poniženja”, a Aleksandar Jovanović Ćuta, iz Ekološkog ustanka, još je direktniji: “Rio Tinto čeka pakao u septembru”.
Protest protiv rudarenja, organizovan u Beogradu 10. avgusta, na kojem se prema podacima koje su izneli predstavnici vlasti, okupilo između 24.000 i 27.000 ljudi, pokazao je da ima zabrinutih za ekologiju i onih koji imaju nedoumice oko projekta, ali je nemoguće proceniti koliko je bilo onih koji su tu došli nezadovoljni ekonomskim stanjem. Ne zna se koliki je i potencijal opozicionih stranaka za ostvarenje njihovog plana svrgavanja vlasti. Tada je izneta i cifra da je u blokadama železničkih stanica “Prokop” i “Novi Beograd” učestvovalo oko 700 ljudi.
Daleko od zajedničke strategije
KAKVA će biti dalja strategija opozicije i hoće li biti jedinstvena, verovatno će se definitivno razjasniti tokom sledećeg meseca. U ovom trenutku podeljeni su na one koji računaju na novi talas protesta, dok su drugi radije za oštriju “institucionalnu borbu”. Tako je Draganu Đilasu, lideru SSP, fokus više na izlasku na birališta nego na protestima, jer kaže da “nema druge mogućnosti za promenu vlasti osim pobede na izborima”.
Lider DS Zoran Lutovac poziva da se stvori “široki društveni savez koji bi okupio aktiviste, političke stranke, udruženja, strukovna udruženja, ugledne pojedince koji bi trebalo da iznedri jednu državu, uređenu državu i društvo pravde”.
Stručnjaci za bezbednost ističu, za “Novosti”, da je svako okupljanje gde su ljudi isključivi i “naelektrisani”, i gde nema tolerancije pogodan teren za izazivanje sukoba na ulicama. Sledećeg meseca na beogradske ulice izlaze i pripadnici LGBT, koji su za 7. septembar u Beogradu zakazali centralnu šetnju, a sve u okviru “Nedelje prajda”, od 4. do 10. septembra.
Prof. dr Miroslav Bjegović, savetnik predsednika Vlade za nacionalnu bezbednost, smatra da događaji poput “Prajda” ne predstavljaju bezbednosni rizik, jer nemaju političku pozadinu i nisu instrument zapadnih centara moći, ali ističe da direktnu bezbednosnu pretnju, sa ograničenim intenzitetom, predstavljaju protesti pod okriljem ekologije.
– Njihovi organizatori otvoreno pozivaju na rušenje ustavnog poretka s ciljem svrgavanja aktuelne vlasti i predsednika države – kaže Bjegović, za “Novosti”. – U ovom delu im pomažu i pojedini obaveštajni zapadni centri moći u smislu kreiranja i finansiranja događaja, ali i pojedinaca.
Bjegović ukazuje da će sve te aktivnosti vremenski biti u koordinaciji sa jednostranom Kurtijevom odlukom o otvaranju mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, kao i vreme kada se završavaju godišnji odmori i deca krenu u školu.
– Njima je potrebna što veća masa na ulicama koja bi bila isprovocirana lažnim optužbama uperenim protiv srpske vlasti i predsednika Vučića, koga hoće da sruše nasilnim putem, jer su svesni da na demokratski način nemaju šanse. Bezbednosno-obaveštajni sistem je na velikom iskušenju, jer bi trebalo da deluje u skladu sa zakonom i Ustavom i da sve one koji rade protiv nacionalnih i državnih interesa sankcioniše na vreme.
Da se protiv Srbije vodi hibridni rat i da nas čeka “vruća jesen”, smatra bivši oficir KOS Ljuban Karan, koji ističe da postoji ozbiljna opasnost od sukoba i nereda koje finansiraju zapadne vlade, a na čijem organizovanju rade agenti uticaja koji sede u NVO, ali i na nekim važnim mestima.
On podseća da su i dve velike svetske sile, Rusija i Kina, upozorile da su nasilne proteste u Srbiji organizovale zapadne države:
– Kina nema običaj da šalje takva upozorenja i nikada ne bi iz čistog mira pisanim putem učinila tako nešto da nema pouzdane i tačne informacije. To znači da je došlo pet do dvanaest.
Karan ističe da je cilj smena vlasti i dovođenje marionetske vlade, čime bi zapadne sile ispunile nekoliko svojih ciljeva:
– Jedan je ukidanje Republike Srpske pod izgovorom da je to genocidna tvorevina, zatim žele priznavanje Kosova, a što bi mogli da dobiju od nove vlasti. Osim toga, hoće da spreče da Srbija bude lider u regionu, jer žele malu i prosečnu Srbiju, a za to im je potrebno i njeno teritorijalno rastakanje.
