O NEKADAŠNjEM komandantu Srebrenice, za Sarajevo velikom junaku, Naseru Oriću, o kojem je upravo snimljena serija za jedan turski striming sevis – tuzlanski sektor bivše Državne bezbednosti nije imao reči hvale kada ga je 1996. stavio na posebne mere, to jest organizovao specijalnu operativnu akciju sa kodnim imenom “Guber”.
YouTube
Prema saznanjima “Novosti”, koje su došle do izvorne dokumentacije tuzlanske službe, tajna policija Alije Izetbegovića koja je transformisana u AID (Agencija za istraživanje i dokumentaciju), navodnog “muslimanskog heroja” smatrala je običnim kriminalcem i ratnim profiterom, za šta postoje dokazi u dokumentima. Tako u jednoj od depeša (broj 70) od 30. januara 1996. godine, načelnik Sektora AID u Tuzli, Pašaga Mešić, pozivajući se na izvor kodnog imena “Klin”, koji je označen kao pouzdan, piše da je registrovan kontakt Orića (čija je šifra bila A-101) i Hariza Kozulića iz Australije, poreklom iz Bihaća, tadašnjeg predsednika Islamske stranke spasa u ovoj zemlji.
Orić je, kako se navodi, informisao Kozulića da je “dobio onaj papir” iz kojeg “vidi sve ono”, s tim da insistira na direktnom kontaktu u BiH, kao i na davanju konkretnih zadataka. – A-101 (Orić) je naglasio da mu je jasno o čemu se radi, što je potrdio i Kozulić rečima: “Islam brate, to nam je spas”, uz reakciju A-101 da je spreman, te da mu je potrebna “samo slika i nema problema, šta treba, koga treba i sve ostalo”, jer on “to najbolje zna da radi i zato bi i voleo da se neko pojavi i sedne oči u oči i da se to završi” – stoji u depeši. Kozulić je, nadalje, naglasio da planira da doputuje u BiH polovinom maja ili juna pomenute godine, s tim da je, kako je A-101 istakao, do tada neophodno “pripremiti i odraditi dosta poslova”.
U tom kontekstu Kozulić je, kako je naveo, već započeo aktivnosti na uspostavljanju kontakta sa Frontom islamskog spasa iz Alžira, Hezbolahom, Feredžom iz Turske, kao i islamskim zemljama od kojih očekuje finansijsku pomoć. Na kraju razgovora, Kozulić je naglasio da će “u Bosni imati jedan džemat” sa odabranim Bosancima koji imaju “jak din u srcu, poverljivi, jaki i dobri ljudi”. On, s tim u vezi, kako je navedeno, planira da pošalje dvojicu Mostaraca “koji su još na vagi da li će ići ili ne, te ukoliko krenu za Bosnu, po njima će A-101 (Orić) dostaviti zadatke u pisanoj ili usmenoj formi”.
Naser Orić sa svojom vojskom u pohodu na srpska sela
Potvrda da je Orić pod velikim znakom pitanja tajne policije, dok ga u to vreme slavi i hvali deo visokih političara BiH, jesu i saznanja “Novosti” da je služba dotad već prikupila hrpe podataka o njegovom “vezirovanju” u Srebrenici. Posebno interesantan je dokument nastao pred gostovanje Orića u emisiji “Telering” TV Tuzla, a koji je u posedu “Novosti”. Rukovodstvo AID razmišljalo je da se stupi u kontakt sa urednikom i voditeljem te emisije kako bi se Oriću postavila određena pitanja, ali se od toga odustalo “zbog njihove moguće dekonspiracije”.
Pred to gostovanje, međutim, nisu sedeli skrštenih ruku, već su ocenili da je potrebno formiranje užeg tima koji bi predložena pitanja plasirao, putem telefona, za takozvanog “srebreničkog heroja” Orića. Između ostalog, na spisku pitanja koja je trebalo postaviti Oriću su i zašto se nije vratio u Srebrenicu i šta zna o ubistvu Nuriza Rizvanovića, komandanta Drinske divizije (bivšeg majora JNA) i da li je bio učesnik u hapšenju tog oficira? Trebalo je da odgovori i šta zna o ubistvu Hameda Salihovića (načelnik policije u Srebrenici) i ranjavanju Ibrana Mustafića, koje se dogodilo 19. maja 1995. u naselju Potočari.
Takođe, zašto je omogućio odlazak iz Srebrenice Kemi Mehmedoviću, koji je bio osumnjičen da je počinio ubistva krajem 1992. ali i kada će vratiti Republici BiH 28 kilograma zlata otuđenih početkom agresije iz Fabrike “14. mart” u Srebrenici. Tuzlanska služba htela je da zna i šta je sa sredstvima koja je Vlada RBiH u septembru-oktobru uputila Komandi 28. divizije Armije BiH i zašto nije sprečio zloupotrebe u raspodeli humanitarne p o m o ć i koja se, umesto gladnom narodu, prodavala na pijaci i Srebrenici.
U dokumentu u koji su “Novosti” imale uvid je i pitanje za Orića zašto je izdao odobrenja pojedinim osobama da u svako doba uzimaju hranu iz magacina, dok su ostali stanovnici Srebrenice gladovali? Pita se služba i da li je Oriću poznato da se šverc robe konstantno odvijao na mestu razgraničenja, na tzv. žutoj gredi i ko je to organizovao? Pitanje AID za “velikog junaka” je i zašto je u martu 1993. čekao tri dana da uputi pomoć bataljonu “Skenderović”, koji je ostao u “četničkom” okruženju, a krajem iste godine naredio da se pripadnici Armije BiH povuku sa položaja na Osmačama i Kradiljaru, nakon čega su “četnici” objekte zauzeli bez borbe.
Veze sa narko-bosom Keljmendijem
ORIĆ je na suđenju Zijadu Turkoviću, pred Sudom BiH, pre hapšenja Nasera Keljemendija, rekao da mu je ovaj Albanac, koji je optužen da je jedan od najvećih narko-bosova u regionu, veliki prijatelj. Orić je tada rekao i da je, navodno, u Srbiji zadržao dobre veze u policiji jer su njegove nekadašnje kolege sada na značajnim položajima.
Tajna policija u Tuzli, prema uvidu našeg lista, na spisak je stavila i pitanje zašto je vršio pritisak na Osnovno tužilaštvo i Osnovni sud u Srebrenici da se pripadnici Armije RBiH koji su počinili krivična dela puštaju na slobodu? Interesovalo ih je i da objasni svoj boravak u Beogradu, pre agresije, kada je bio telohranitelj Slobodana Miloševića. Takođe, konstatuju u službi, kako je moguće da se Srebrenica nije mogla odbraniti s obzirom na veliku količinu naoružanja u magacinima, te za koga je Orić to čuvao ili preprodavao.
Jedno od pitanja je i da li se oseća krivim za pad Srebrenice, jer je prema svim podacima od 1992. godine, direktno, kao inicijator većine negativnih pojava (kriminal, šverc, ubistva, prostitucija), doprinosio haotičnom stanju u enklavi. Pitanje koje je trebalo telefonom da uputi “gledalac” za vreme trajanja intervjua bilo je i “zašto ste u studio doveli najvećeg kriminalca i zar vas nije stid!”. Kroz ova pitanja je tajna policija iznela jasan stav o Oriću, koji je u Srebrenici imao, kako je svedočio general Rasim Delić, komandant Armije BiH, na sednici Predsedništva BiH “više naoružanja nego što je čitava Armija BiH imala 1993. godine”, što stoji i u stenogramu do kog je takođe došao naš list. Time je pokazano koliko je bila tobože demilitarizovana Srebrenica.
Preporučujemo
