U PROTEKLIH nekoliko dana sve glasniji nastupi prozapadne opozicije jasno signaliziraju nameru da se ekološka agenda, kao i mnogo puta ranije, zloupotrebi u političke svrhe, radi pokušaja otimanja vlasti na ulici, a za šta je neophodno da se razni Đilasovci, Ponoševci i „žuti patkari“ popnu na binu.
FOTO TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ
U prilog ovakvim ambicijama je i udarni tekst u jednom Šolakovom mediju koji postavlja pitanje „Zašto su ekološki aktivisti zabranili političarima da govore na protestima?“, pri čemu se ova dilema istovremeno tendenciozno otklanja snažnim zagovaranjem da protesti treba da postanu politički i to najverovatnije u rukama prethodno propale koalicije SSP-SRCE-ZLF.
Deo pripremnih radova je već završen, nategnutim popravljanjem izuzetno narušenih odnosa između predvodnika ovih stranaka, kao i otpočinjanjem tajnih pregovora sa Zlatkom Kokanovićem i Nebojšom Petkovićem da pod određenim političkim i finansijskim uslovima ustupe mesto profesionalnim političarima-demonstratima.
Međutim, situacija je trenutno mnogo složenija u odnosu na raniji period, jer sopstvene interese ima Miroslav Aleksić, ali i inicijativa „ProGlas“, koji svako za sebe takođe vode tajne razgovore sa brojnim aktivistima, koje pokušavaju da pridobiju na svoju stranu. Za Aleksića je veoma problematičan „puč“ koji mu se sprema unutar Narodnog pokreta Srbije zbog namere njegovih najbližih saradnika da ga smene, dok se „ProGlas“ uzda u snažnu podršku američkog „Nacionalnog demokratskog instituta“ (NDI) na koju se sve više oslanja.
