MINISTARKA zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je danas da projekat “Jadar” može da bude najveća razvojna šansa Srbije, ali da neće biti realizovan ukoliko se ne ispune standardi životne sredine i ako se ne bude brinulo o zdravlju ljudi.
Foto Emilija Jovanović
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je danas da projekat “Jadar” može da bude najveća razvojna šansa Srbije, ali da neće biti realizovan ukoliko se ne ispune standardi životne sredine i ako se ne bude brinulo o zdravlju ljudi.
Mi nikada nećemo dozvoliti taj projekat, ni ja kao potpredsednik Vlade Srbije, ni Vlada Srbije, ni predsednik Aleksandar Vučić ukoliko kompanija ne ispuni sve ekološke standarde i sve ono što se traži od nje – poručila je ona.
Vujovićeva kaže da je Zahtev za određivanje obima i sadržaja koji se odnosi na rudarski deo projekta “Jadar”, koji je Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo, trenutno na javnom uvidu.
Dodala je da pored toga što građani mogu da dođu lično da pogledaju dokumentaciju u Ministarstvo zaštite životne sredine, to mogu da urade i u sali opštine Krupanj i Loznica, kao i na sajtu Ministarstva, opštine Krupanj i Loznica.
Nakon tog javnog uvida i prikupljanja svih sugestija, predloga, primedbi koje će se obrađivati, ministarka je istakla da sledi Rešenje o obimu i sadržaju što je svojevrsna instrukcija kako treba da izgleda buduća studija za rudarski deo koji će izraditi kompanija i za koji je rok godinu dana od Rešenja o obimu i sadržaju.
Zbog toga je, dodaje Vujovićeva, mnogo važno da građani znaju da nema rudarenja još dve godine pošto ista ova procedura koja se sada radi za rudarski deo, treba da se radi i za procesni deo i za deo otpada, što znači da će tri puta biti ponovljena ista procedura.
Kako je navela, kada dođe Studija kao najvažniji dokumenta za zaštitu životne sredine, ona će takođe biti transparentna, razgovaraće se sa građanima, vodiće se dijalog celokupne javnosti, a naročito stručne kako bi se utvrdilo da li su ispunjene sve zakonske obaveze u Srbiji i evropski standardi koji se odnose na zaštitu životne sredine.
– Nakon rešenja o obimu i sadržaju je maksimalan rok od godinu dana kada mora da se preda studija za ovaj deo. Ukoliko se ne preda u periodu od godinu dana onda idemo ispočetka u istu tu proceduru. Da li će kompanija predati studiju za mesec dana ili za 12 meseci od rešenja, to ja ne mogu da vam kažem – izjavila je ministarka.
Vujovićeva je rekla da će o svakom koraku javnost biti obaveštena, i poručila da građani treba u što većem broju da se uključe od prvih koraka kako bi se zajednički izradio taj dokument odnosno kako bi se pratio svaki korak i papir kada je u pitanju Studija.
Na pitanje kako da znamo da će biti zadovoljeni svi ekološki standardi, odnosno da kopanje litijuma neće uticati na zagađenje životne sredine ukoliko dođe do realizacije projekta “Jadar”, Vujovićeva je rekla da treba da se prati procedura od početka kako bi svi bili upoznati sa svim činjenicama.
– Moraju da se ispune svi zakoni koji važe u Srbiji. Mi u međuvremenu menjamo zakone i prilagođavamo ih zakonima EU, a to su mnogo oštrije procedure nego na koje smo mi navikli. Zbog toga se neke stvari otežavaju ne samo Rio Tintu nego svim kompanijama koje posluju u Srbiji. Svi moraju da prođu istu proceduru, bilo da su domaće ili strane kompanije – objasnila je ona.
Studija će pokazati tehnologiju kojom će se sve izrađivati na osnovu koje će se utvrditi najbolja rešenja za otpad, rekla je Vujovićeva i naglasila država ima snage da kontroliše projekat “Jadar”.
– Imamo i drugih projekata koji nisu skrenuli toliku pažnju. Litijum je očigledno nekome plan za političku borbu, pošto nisu mogli da pobede na izborima onda sada hoće da zaplaše narod. Baš iz razloga što nemamo još uvek činjenice o kojima možemo da govorimo, narod su verovatno i uspeli da uplaše, ali sada kada čujete struku i sadržajne odgovore onda mislim da taj strah polako jenjava – ocenila je ministarka.
Vujovićeva je rekla da je rasprava sa ljudima koji su protiv projekta “Jadar” bila konstruktivna, jer su postavljali smislena pitanja i dobijali stručne odgovore, istakavši da je najvažnije da se zajedničkim snagama dođe do najboljeg rešenja.
Imaćemo mogućnost da koristimo evropske stručnjake kroz sporazume koje imamo sa EU, kao i šire, dodala je ministarka i poručila da će se na tome insistirati jer je ovaj projekat izuzetno važan za razvoj Srbije i da zato ne treba dozvoliti njegovo zaustavljanje na osnovu pretpostavki.
– Životna sredina se suočava s velikim problemima. Situacija nije sjajna, ali se trudimo da rešimo višedecenijske izazove. To ne može da se reši u jednom danu, niti može da se postigne bez strategije i dokumentacije koja će nam pomoći u rešavanju ovih dugotrajnih problema. Ne možemo jednostavno zatvoriti deponiju koju građani koriste već 50 godina, a da pritom nemamo alternativna rešenja. Otvoriti novu deponiju nije rešenje, jer se tako situacija ponovo vraća na isto – rekla je ona.
Ukoliko se ne otvori nova sanitarna deponija ili ceo regionalni centar za upravljanje otpadom, Vujovićeva kaže da neće biti moguće da se uspostavi efikasan sistem reciklaže.
Dodala je da je cilj ministarstva da se reciklira i da se poštuju principi cirkularne ekonomije, kao i da se iz otpada dobije toplotna ili električna energija, slično onome što se već radi na deponiji u Vinči.
– Po prvi put gradimo regionalne centre za upravljanje otpadom. Ovi centri obuhvataju deponije, linije za separaciju otpada i mehaničko-biološki tretman za biološki otpad, kao i transferne stanice u opštinama. Odvojili smo sredstva i razmišljali o izvorima finansiranja kako bismo ulagali u zelenu infrastrukturu. Sada imamo priliku da investiramo 30 miliona evra u regionalni centar Duboko u Užicu, čime ćemo značajno unaprediti sistem upravljanja otpadom – poručila je ona.
Vujovićeva je najavila da će Ministarstvo zaštite životne sredine dobiti dodatna sredstva u okviru rebalansa budžeta s obzirom da je ove godine započelo brojne infrastrukturne projekte, istakavši da je od 2020. godine budžet za životnu sredinu iznosio je 5,8 milijardi dinara, a da će sa ovim rebalansom za 2024. godinu on dostizati 21,5 milijardi dinara.
