PROBLEM nedostatka vozača prisutan je godinama unazad. Oni mlađi odlaze u inostranstvo zbog, kako kažu, većih zarada. Autoprevoznici, uglavnom privatni, su zato prinuđeni da uvoze radnu snagu iz inostranstva, ali i da zapošljavaju penzionere. Tako se, svakodnevno, u vozilima javnog prevoza za volanom mogu videti “sede glave”. Iako se često postavlja pitanje da li postoji starosna granica za posao vozača, ako je zdrav, tom pitanju nema mesta.
Foto: Tanjug
Važeći propisi kažu da, ako profesinalni vozač ima “dijagnozu” da je zdrav, nema ograničenja u broju godina. Lekarski pregledi profesionalaca uređeni Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima i pravilnikom koji je donet od strane nadležnih medicinskih institucija. Propisano je da po “zdravstveni pečat” profesionalni vozač ide najmanje na tri godine, dok lekarsko uverenje onih koji prevoze decu ne sme biti starije od godinu dana.
U praksi se dešava da, kod privatnih prevoznika na spisku zaposlenih ima i onih koji su duboko zašli u osmu deceniju. Gazdama to odgovara jer ih, najčešće, plaćaju po satu i nemaju izdatke za uplatu penzijskog i zdravstvenog osiguranja.
DEVET SATI NA POSLU
Profesionalni vozači ne mogu da voze duže od devet sati, a obavezni su da posle prva četiri i po sata prave pauzu od najmanje 45 minuta.
Propisana brzina autobusa pri organizovanom prevozu dece je ograničena na 70, a na auto-putu 90 kilometara na sat. Profesionalni vozač koji upravlja autobusom mora da nosi sa sobom fotokopiju lekarskog uverenja o sposobnosti, kao i dokaz da je pre započinjanja radnog dana u kojem se obavlja prevoz koristio odmor u trajanju od najmanje 11 časova.
Prema rečima prof. dr Aleksandra Milovanovića, direktora Instituta medicine rada Srbije “Dr Dragomir Karajović”, u odnosu na vozače amatere, profesionalci moraju da prođu dodatne preglede. Tako, recimo vozač amater može biti potpuno gluv dok njegov kolega profesionalac na sme da ima tu anomaliju. Doktor Milovanović, ističe da ako vozač ima zdravstvene tegobe, treba sam da se javi lekaru. Takođe, na sistematskom mora prijaviti ako ima neko obolenje kao što je, recimo, epilepsija.
– Osim osnovnog pregleda, za profesionalne vozače treba da bude uključen i EKG radi otkrivanja nerešenih stanja sa srcem koji mogu dovesti do akutnog srčanog zastoja, kao i preglede za komplikacije vezane za dijabetes, kao što su retinopatija i polineuropatija – navodi dr Milovanović. – Obavezan bi trebalo da i pregled koji može da utvrdi poremećaje spavanja u budnom stanju. Kako bi prošao pregled takav vozač mora da pije propisane lekove i da koristi pomagala za spavanje.
On je ukazao da će se u narednom periodu na listi obaveznih pregleda naći i procena neurologa o stanju nerava nakon komplikacija primarnih bolesti. To je praksa u zemljama Evropske unije već deceniju, ali i jedan od uslova koje mi moramo da ispunimo.
