NEKADA jedan od vodećih političkih analitičara Dragomir Anđelković, o čijem smo profesionalnom poniranju za svega dve godine već pisali, u svojim skorašnjim medijskim nastupima je počeo da upućuje otvorene pozive na nasilno rušenje vlasti u Srbiji.
Foto: “Novosti”
Iako se po svemu sudeći radi o kulminaciji njegovih ostrašćenih medijskih napada usmerenih protiv predsednika Srbije, Bezbednosno – informativne agencije i drugih državnih institucija, koje sprovodi iz ličnih motiva, frustriran sadašnjom pozicijom i oskudnom medijskom pažnjom koju može da privuče, Anđelković je počeo da upućuje i sve glasnije pozive za saradnju prema prozapadnoj opoziciji i medijima u vlasništvu Dragana Šolaka, kako bi mu se obezbedio što veći medijski prostor za njegove pozive na nasilje i rušenje vlasti na ulici.
Da se, uprkos dijametralno suprotnoj ideološkoj orijentaciji od Anđelkovića, koji se izdaje za rusofila i nacionalistu, obratio na pravu adresu i da su napadi na predsednika Srbije i BIA „magična reč“ koja na ovom spektru medijskog prostora „otvara sva vrata“, govori i to da se prozapadni Šolakov dnevni list „Danas“ ekspresno priključio njegovoj ličnoj „kampanji“, posvetivši mu čak i prostor na naslovnoj strani.
Kada se ovo uzme u obzir, sve je očiglednije da Anđelković beg iz anonimnosti u kojoj se našao, i koja ga evidentno duboko frustrira, vidi u aktivnom uključivanju u politiku, očigledno u partnerstvu sa prozapadnom opozicijom i tzv. ekološkim aktivistima, budući da se sada već patološka mržnja prema predsedniku Srbije pokazala kao najjači mogući kohezivni faktor zarad koga su i jedni i drugi spremni da zažmure na svoju ideološku i geopolitičku orijentaciju i stavove na kojima su gradili dosadašnje pozicije.
Tako ne treba da iznenađuje što će Anđelković uskoro stajati „rame uz rame“ sa istim opozicionim političarima koje je do 2022. godine oštro osuđivao za izdaju Kosova i Metohije i srpskih nacionalnih interesa. Međutim, kao i puno puta do sada kada se radilo o političkim partnerstvima isključivo zasnovanim na ličnoj mržnji prema predsedniku Srbije, mogu se unapred precizno predvideti njihovi krajnji dometi, koji niti mogu dovesti prozapadne opozicione lidere na vlast, niti pružiti Anđelkoviću medijsku pažnju za kojom toliko čezne. Ujedno, za sada je nepoznato i šta Anđelković osim poziva na nasilno rušenje vlasti i nadobudnih priča u kojima se poziva na nekadašnje kontakte sa predsednikom Srbije, ima da ponudi svojim novim partnerima, i koliko dugo će im biti zanimljiv.
