SVAKOJ osnovnoj školi u prestonici, kojih ima oko 200, nedostaje bar po jedan profesor matematike i tehnike i tehnologije. Ništa nije bolja situacija ni sa informatičarima, fizičarima, hemičarama, kojih je u ovogodšnjoj generaciji brucoša tek troje u amfiteatru. Za katedrom, iz ovih predmeta su najčešće inženjeri sa diplomom nekog od tehničkih fakulteta, koji ne mogu biti primljeni u stalni radni odnos, jer ne ispunjavaju uslove za rad propisane poslednjim izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Foto N. Karlić
Prema rečima Stanislava Stevuljevića, direktora OŠ “Nikola Tesla”, nijedna visokoškolska ustanova ne školuje profesore tehnike i tehnologije. Doškolovanje je moguće u Zrenjaninu i Vranju gde se, umesto nekoliko ispita, kandidati sa diplomom već završenog fakulteteta mogu upisati tek u drugu godinu i onda nastaviti studije. Praktično, kao da ponovo završavaju fakultet.
– To su ljudi od 40-ak godina, koji treba iznova da studiraju, umesto da im se omogući da polože nekoliko ispita i zaposle zastalno – kaže Stanislav Stevuljević, direktor OŠ “Nikola Tesla”. – Iako imaju odgovarajući stepen obrazovanja, oni nemaju vrstu (nastavnički smer). Situacija je paradoksalna, jer u srednjim stručnim školama kao predvači rade lekari, frizeri, mašinski inženjeri, a u osnovnim je to zabranjeno.
Pored profesora za pomenute predmete, spisku nedostajućih kadrova su se pridružili i učitelji. Direktori se snalaze kako znaju, ali će problem tek eskalirati s obzirom na to da se iz godine u godinu upisuje sve manje studenta na učiteljske fakultete.
INICIJATIVA
UDRUŽENjE profesora tehnike i tehnologije, njih 60 članova, uputiće inicijativu Ministarstvu prosvete da se pronađe način da se oni prekvalifikuju, a da pritom ne moraju da dodatno studiraju još pet godina.
Stevuljević ističe da, osim što na birou nema zamene, teško je i za mališane da često menjaju učiteljice. I dok starije generacije pamte jednu učiteljicu od prvog do četvrtog razreda, sada je to sve ređe.
– Dešava se da profesori razredne nastave odu na porodiljsko ili obično bolovanje, koje može potrajati mesecima, pa i godinama – kaže Stevuljević. – Umesto njih, mi angažujemo učiteljice iz boravka, a na njihovo mesto primamo nastavnike drugih predmeta. Ali, to nije dobro i trebalo bi nadležni da se pozabave rešavanjem ovog problema, jer je reč o malim đacima, koji se brzo vezuju za svoju učiteljicu. Taman naviknu na jednu, ona ode i dođe druga, nakon čega sledi novi period privikavanja. To nije dobro za tako male đake.
Da bi radili u školi, diplomci Učiteljskog fakulteta moraju imati završeni master, dok su za produženi boravak dovoljne samo osnovne studije. Osim inženjera mašinstva i elektrotehnike, u osmoletkama rade i studenti završnih godina. Ali, samo na određeno vreme.
– Za rad u školi potrebno je da nastavnici imaju položenu metodiku nastave, pedagogiju i psihologiju – kaže Merica Buj Bjelogrlić, direktor OŠ “Olga Petrov”. – Ima studenata koji su puni entuzijazma i odlično rade svoj posao. Nastavnik mora imati “ono nešto”. Ima kolega koji rade i po 30 godina, ali teško prihvataju promene. Sve se vrti oko plata i neće da se menjaju. Nekada su u osnovnoj školi predavili nastavnici sa završenim šestim stepenom. Zašto sada neko sa sedmim ne može, u čemu je razlika? Treba im omogućiti da polože pedagošku grupu predmeta i tako zasnuju stalni radni odnos.
