GOTOVO smo ukinuli praksu da se od građana traže dokumenti, potvrde, uverenja, izvodi koji već postoje kod različitih organa.
Država je uspostavila brz i siguran sistem za razmenu podataka i kroz njega je, samo u jednoj godini, izdato više od sedam miliona dokumenata. Danas ovaj sistem koristi preko 400 različitih institucija, u njemu radi više od 10.000 službenika i kroz njega se obavi nekoliko desetina hiljada usluga nedeljno. Samo u poslednje dve godine službenici su razmenili 100 miliona elektronskih dokumenata, što znači da isto toliko puta građani nisu morali da odlaze na šaltere.
Ovako je u intervjuu za “Novosti” na pitanje koliko je država do sada učinila da građane ne zatrpava papirima, da se smanji čekanje u redovima i da fraza “fali ti jedan papir” ode u prošlost, odgovorila ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević.
Šta podrazumeva koncept “država na dugme” koji promovišete?
– Digitalizacija je jedna od ključnih prioriteta Vlade. Naš cilj je da država bude dostupna korisnicima 365 dana u godini. Uvođenjem modernog elektronskog kancelarijskog poslovanja omogućeno je organima da koriste centralizovanu knjigu za zavođenje predmeta i na brz i jednostavan način komuniciraju. Ovaj inovativni sistem je povezan sa novom uslugom na portalu eUprava ePisarnica koja omogućava podnošenje zahteva, slanje dopuna, praćenje statusa predmeta i prijem akata.
Kako funkcioniše usluga ePisarnica?
– Posredstvom ePisarnice građani mogu da podnesu zahteve bez prethodnog znanja o nadležnom organu. Pretragom prema ključnoj reči izaberu jedan od 2.000 dostupnih postupaka i jednim klikom elektronski zahtev stiže kome treba. U realnom vremenu dobijaju obaveštenja o statusu predmeta, putem mejla ili SMS, a rešenje ili drugi akt dostavlja se u eSanduče. Jedino što treba da urade je da postanu eGrađani, takvih je sada oko 2,2 miliona.
Ima li Srbija viška zaposlenih u državnoj upravi i u lokalnim samoupravama?
– Nema. U proseku je oko 20 odsto nepopunjenost radnih mesta u organima državne uprave. Racionalizacija u javnom sektoru sprovodila se od 2015. do 2019. u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih, kada je i došlo do smanjivanja broja radnika. I budžetskim propisima ograničena su nova zapošljavanja u javnom sektoru. Nije moguće zaposliti nove radnike bez dobijanja posebnih dozvola i saglasnosti.
Koliko nam je stručan kadar?
– Srbija ima lidersku poziciju u ovom delu Evrope kada je reč o razvoju i pružanju e-usluga, a takvom rezultatu sigurno je doprineo kompetentan i dobro obučen kadar. Svi državni i službenici u jedinicama lokalne samouprave imaju pristup stručnom usavršavanju koji je primer ne samo zemljama Zapadnog Balkana, već i šire. Inicirali smo i uspostavili Nacionalnu akademiju za javnu upravu gde je za samo šest godina sprovedeno više od 3.000 obuka sa gotovo 100.000 polaznika.
Radna grupa o unapređenju izbornih uslova razmatrala je izmene i dopune zakona o biračkom spisku. Verujete li da pitanje ovog spiska može da bude uskoro rešeno?
– Ministarstvo je ispunilo sve zadatke parlamentarnog dijaloga o primeni preporuka ODIHR. U skladu sa zahtevom opozicije, izmenjen je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, sproveli smo potrebne promene, iako je do održavanja izbora u tom momentu bilo manje od mesec dana. Koordinisali smo da se donese oko 52.000 rešenja o promenama u biračkom spisku i da birači budu “vraćeni” u onaj deo spiska u kojem su bili upisani 3. jula 2023. Članovi Radne grupe su dolazili kod nas da proveravaju birački spisak i nisu naišli na nepravilnosti. Svesni smo da se nalazimo u situaciji da je birački spisak nikad ažurniji i tačniji, ali da se napada najčešće neosnovano.
Šta nam je pokazala rasprava o litijumu u Skupštini? Da li je moguć dijalog vlasti i opozicije o ključnim pitanjima?
– Dijalog je uvek moguć i poželjan, a mi smo sa stanovišta pozicije dokazali da smo uvek otvoreni za konstruktivan razgovor sa svima. Verujem da je u Srbiji za svakoga neupitno pitanje suvereniteta i nezavisnosti zemlje, i da ne bi smeli da se dovodi u pitanje mir, sloboda i zaštita nacionalnih interesa. Problem je što se konsenzus teško postiže oko onoga što razne interesne grupe okarakterišu kao pogodnu temu za napad na vlast. Tad se ne razmišlja o dobru za narod i državu nego se sve radi da zajedničkog jezika i dogovora ne bude.
Spasli smo 75.000 stabala
KOLIKO smo uštedeli digitalizacijom?
– Procenjena ušteda za građane i privredu je 350 miliona sati koliko nisu morali da čekaju u redovima. Drastično je smanjena i potrošnja papira. Uprava je uštedela više od 753 miliona listova papira, što se slikovito može predstaviti kao planina 20 puta viša od Kopaonika. Šuma od 75.000 stabala je spasena.