I MEĐU građanima Crne Gore koji su se “pisali” kao Crnogorci, značajan deo izabrao je opciju da govori srpskim jezikom. Takvih je bilo 50.000, pa je i to doprinelo da srpski jezik bude dominantan u Crnoj Gori. Kada su statističari sve sabrali na osnovu ispitivanja krajem prošle godine, stalo se na brojci da srpski govori 43,18, a crnogorski 34,52 odsto građana.
Foto V. K.
Da će na prebrojavanju biti Crnogoraca koji pričaju srpskim jezikom, bilo je jasno posle izjave predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da je etnički Crnogorac kome je maternji jezik – srpski. U ukupno 17 opština srpski se najviše govori, u četiri se najčešće čuje bosanski, a tek u po dve albanski i crnogorski (Cetinje i Bar). Po Ustavu, crnogorski je službeni jezik, a srpski, uz albanski, bosansi i hrvatski, u službenoj upotrebi.
Politički analitičar Boško Vukićević istakao je za “Novosti” da zvanični rezultati popisa predstavljaju suštinsku obnovu srpskog identiteta Crne Gore i potvrđuju njen povratak sebi. I pored toga, kako kaže, dukljanski kružoci pokušavaju da ospore legitimne inicijative o povratku srpskog jezika kao službenog.
– Jedna mudra glava iz naše crkve me je upozorila da bi značajnom broju takvih građana moglo da doprinese ničim izazvano javno izjašnjavanje mlađanog predsednika Crne Gore. On je nakon dobijenih predsedničkih izbora, na vrhuncu popularnosti, našao za shodno da domaću javnost obavesti kako je on etnički Crnogorac, čiji je maternji jezik srpski. Mislim da je sveštenik u pravu – nema sumnje da je takvo izjašnjavanje onih građana koji su neodlučni povodom nacionalne pripadnosti, ali su veoma svesni da pripadaju srpskom identitetskom kodu i da govore srpskim jezikom. Na rezultate popisa ne treba gledati kao na nečiju pobedu, ili kao na poraz nekog drugog, već prvenstveno kao na dobijanje ispravne lične karte naše države. Prošla su vremena pobeda i poraza, došlo je vreme za pomirenje.
Naš sagovornik smatra da su se stvorili uslovi da se u obrazovnom sistemu – osnovnim školama pod hitno promeni ime jezika i da ono dobije neutralan naziv – maternji.
– Kako bi deca na kraju godine imala mogućnost da u svedočanstvu upišu ime jezika koje žele. Takve inicijative više niko ne može niti ima prava osporiti ni sprečiti – zaključio je Vukićević.
Vučić: Opstanak ako čuvamo identitet
PREDSEDNIK Aleksandar Vučić izjavio je da rezultati popisa pokazuju da je srpski narod dobro razumeo da samo očuvanjem nacionalnog, kulturnog, jezičkog identiteta može da opstane, ali i da je to dobra poruka za Srbiju i Srbe u regionu.
– To je poruka i za one koji su hteli brutalnim kampanjama da ruše ne samo pozicije srpskog naroda, nego i njegov identitet i pravo na jezik, ćiriličko pismo … Pokazalo se da smo uspevali da ujedinimo narod. Verujem da ćemo ekonomskim napretkom i još bližim vezama omogućiti i tim ljudima da uvek čuvaju svoje interese i obezbede sigurniju budućnost za svoju decu – rekao je Vučić i poželeo sve najlepše Crnoj Gori, ali i srpskom narodu i svim građanima u toj zemlji.
Funkcioner Nove srpske demokratije Mirko Miličić smatra da je Crna Gora prvi put imala popis koji nije bio kontroverzan, jer su postojali kontrolni mehanizmi koji su najnoviji u svetu:
– Imamo rezultate koje ne može osporiti niko. Sada je imperativ da parlamentarna većina realizuje to što su građani na popisu jasno rekli – a to je da je neophodno da srpski postane službeni jezik u Crnoj Gori.
Inače, crnogorski jezik stigao je u Crnu Goru Ustavom iz 2007. i isključivo političkom voljom tadašnje vlasti Mila Đukanovića i DPS. Utemeljenja za to nije bilo, jer su relevantni podaci tada bili sa popisa 2003. godine koji su pokazali da je 63,5 odsto stanovništva govorilo srpskim, a samo 20 crnogorskim.
