VEĆINA roditelja želi da upiše dete u državni vrtić. Interesovanje je veliko, ali kada dobiju mesto, malo je onih koji redovno idu u obdanište.
Foto: Opština Voždovac
Dolaznost mališana u vrtiće godinama unazad je oko 60 odsto. I kada se preleže sve dečje bolesti od čestih prehlada, stomačnih virusa i boginja, svakodnevno je u obdaništima odsutna skoro trećina mališana. U odnosu na 2014. godinu, upisano je čak 10.000 mališana više, ali povećanje broja dece nije pratila veća dolaznost.
“Navala” na predškolske ustanove počela je najpre posle smanjenja cene boravka sa 9.700 na 5.590 dinara, pa prošle godine od kada je besplatni boravak, što govori da je finansijski momenat za roditelje veoma bitan. Tako je 2014. godine, na “gradskom spisku” bilo 49.226 dece, a trenutno ih je oko 60.000. Ako bi deca koja idu u vrtić samo “na papiru”, ustupila mesto vršnjacima koji su ostali “ispod crte”, liste čekanja bi bile potpuno ukinute.
S druge strane, pojedini privatni vrtići u mesečnim izveštajima koje šalju Sekretarijatu navode da je dolaznost dece konstantno viša od 90 odsto, što je, praktično, nemoguće. Od prošle godine je počela oštrija kontrola prisutnosti dece u privatnim vrtićima i kazne. Tako je odluka o subvencionisanju boravka u privatnim vrtićima dopunjena odredbom da će privatni vrtići koji prikazuju netačne podatke o prisutnosti dece izgubiti pravo na dotiranje boravka mališana iz gradske kase.
Sudeći po podacima nadležnih, za poslednje četiri godine, najviše dece je redovno išlo u obdanište 2015. godine. Tada je dolaznost iznosila, u proseku, 62,4 odsto. Statističari su izračunali i da je u poslednjih devet godina vrtić redovno pohađalo tek nešto više od polovine upisanih, odnosno 59,6 odsto njih. Ta brojka se, tokom leta, smanjuje, pa u beogradskim vrtićima boravi tek svako drugo dete. Zabeležena je prosečna prisutnost od samo 57,54 odsto.
Mame i tate koje imaju “baka servis” ili nekog drugog da čuva decu, upisom u vrtić samo čuvaju mesto, a dovedu ih tek ponekad. Tako, deca koja su upisana, a ne idu u vrtić, zauzimaju mesto nekom mališanu koga zaista nema ko da čuva, ali nije primljen u obdanište. Iako su kapaciteti “na papiru” popunjeni, praktično u obdaništima ima mesto za više hiljada najmlađih. U Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu su upoznati sa ovim problemom, ali je teško naći rešenje kako bi se prevazišla ova situacija.
