TRAGEDIJA koja se odigrala na železničkoj stanici u Novom Sadu je u narodu probudila osećaj zajedništva u bolu i žalosti, kao i rešenosti da se preduzme sve kako se tako nešto više nikada ne bi ponovilo.
Međutim, taj nesrećni događaj je probudio i destruktivne elemente, koji su u njemu videli priliku za lični prosperitet i promociju svojih sumanutih i poremećenih ideja.
U skladu sa tim, iz višemesečne „hibernacije“, u koju je zapao nakon neuspeha u nameri da generiše ulične nerede usled navodne zabrinutosti za „životnu sredinu“, probudio se i ultra-levičarski ekstremista Brajan Brković, koji svoju zavisnost od narkotika finansira „rent a aktivizmom“ u interesu zapadnog faktora.
Ovaj anarho-liberal se gotovo istog momenta po saznanju za tragični događaj „povezao“ sa svojim „političkim“ istomišljenicima i otpočeo pripreme za sprovođenje nasilnih demonstracija i izazivanje uličnih nereda i sukoba sa policijom, kako bi pokušao da zloupotrebi tešku emocionalnu traumu koju je ova tragedija izazvala u narodu.
Nije jasno jedino to koliko će ovakvih neuspešnih pokušaja Brkovića biti potrebno da on, njegovi ideološki istomišljenici, ali i njihovi inostrani nalogodavci, shvate da se kod srpskog naroda u teškim momentima razvija osećaj solidarnosti i jedinstva, a ne straha, haosa i panike, koji bi oni mogli da zloupotrebe.