JEDAN od lidera neformalnih grupacija „Borba“ i „SviĆe“ Ivan Bjelić, koji je ovih dana među najeksponiranijim tzv. građanskim aktivistima koji pokušavaju da tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu zloupotrebe za svoje političke ciljeve, je osoba sklona prekomernoj i najčešće nekontrolisanoj upotrebi nasilja.
Foto: Printskrin
Bjelić je na protestnim skupovima koje su počev od 2021. godine organizovala ovdašnja tzv. ekološka udruženja, neretko na zaprepašćenje svojih „saboraca“, ispoljavao izrazito agresivno ponašanje, zagovarajući primenu ekstremno nasilnih metoda prema predstavnicima legalno i legitimno izabranih vlasti Srbije, pri čemu je u sprovođenju tih namera teškom mukom bio sprečavan od svog okruženja.
Takođe, tokom protesta koji je februara 2022. godine održan u Beogradu u organizaciji pokreta „Kreni-promeni“ i „Saveza ekoloških organizacija Srbije“ (SEOS) njegovi ideološki istomišljenici su ga na jedvite jade zaustavili u nameri da preseče kablove kako bi onemogućio Radio-televiziju Srbije (RTS) da direktno prenosi sednicu Narodne skupštine.
U sklopu protestnih okupljanja koja je opozicija organizovala nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, a gde se ponovo isprofilisao kao jedan od najglasnijih i najagresivnijih učesnika, Bjelićeve ekstremističke zamisli su naišle na podršku pojedinih čelnika prozapadne opozicije, pre svih lidera Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslava Aleksića. Aleksiću se veoma dopala Bjelićeva ideja da unapred pripreme nekoliko desetina kanti sa bojom, kojima bi polivali pripadnike MUP-a, ali do realizacije toga, na svu sreću, nije došlo.
Međutim, daleko drastičnije od navedenih deluju saznanja koja smo dobili iz dobro informisanih i pouzdanih krugova da je Bjelić pred održavanje pomenutih izbora pribavio određenu količinu pušaka za pejntbol, koje je navodno planirao da koristi na isti način, dok je, zajedno sa studentom Fakulteta političkih nauka u Beogradu i aktivistom Pavlom Cicvarićem, nameravao da u sedište Aleksićeve stranke donese motke i šipke, koje bi koristili u slučaju eskalacije sukoba sa policijom. Pri tome, čak i letimičnim pogledom na njegove profile na društvenim mrežama može se ustanoviti da je Bjelić pasionirani ljubitelj naoružanja, što takođe predstavlja svojevrsnu potvrdu njegove nasilničke crte.
Sa druge strane, da Bjelićeva agresija nije isključivo rezervisana za predstavnike vlasti govori to da je u svom okruženju, u kontekstu težnji dela studenata da se, po nalozima lidera Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, nametnu kao vođe pomenutih protesta, komentarisao da planira da se obračuna sa Đilasom i nanese mu teške telesne povrede, odnosno da mu „otvori glavu“.
Pošto je i više nego jasno o kakvom se profilu ličnosti radi, ostaje da se nadamo da će, bez obzira na ideološku bliskost, Bjelićevi istomišljenici u narednom periodu uspeti da ga izoluju i spreče da svojim delovanjem nanese nemerljivu štetu kako po svoje okruženje, tako i – što je neuporedivo važnije – po našu državu.
