JESTE li se zapitali kako ste danas ovde, ko vas je pozvao, da li ste svesni da je neko morao da organizuje nukleus oko koga ste se okupili, neko vas je zvao, ili je nekoga zvao dok se nije okupila dovoljno velika grupa čija gravitacija radi kao i u svakoj grupi. Ko su ti koji su to uradili?
Foto: Arhiva
Sećate li se Otpora, sećete se li se kako se tvrdilo da je sve to bilo spontano? Sećate se ko se je posle toga preko noći postao elita? Vladan Batić, Mlađan Dinkić, Božidar Delić i 40 lopova eksperata. Danas se tome smeju čak i oni koji su učestvovali. Isto je i sad nažalost!
Kada je grupa – spremni na sve samo da revolucija počne i mi nekako zavladamo – nije uspela da u većini mobiliše dovoljno pritiska da ruši, kad su videli da tragediju sa većinom ljudi, ne mogu da iskoriste za sve ciljeve, kad su videli da većina želi da budu kažnjeni odgovorni, a ne da ruše sistem, tad su se okrenuli manjim grupama, najbitnijim za našu budućnost.
Nisu uspeli da se odmah organizuju, pogledajte sami, iskreno se zapitajte ako je spontano ako je samo od sebe, kako se odmah nije desilo? Trebalo je da neko prođe kroz sistem, nađe tačke oslonca i uporišta, poluge da pokrene. Trebalo je aktivirati centre kristalizacije, studente ili možda ipak “nestudente”, to je teško znati, koji će, skrivajući nespontanost i pravi cilj, okupiti dobromernu i mladu energiju i iskoristiti je da prikriju sebe i svoje ciljeve sve vreme usmeravajući skriveno u pravcu ko zna čije i kakve agende. Kad svi budemo znali šta je stvarno bilo iza, biće nam nažalost već kasno i prekasno.
Iskustva svake, ali baš svake zemlje, gde su promene donosene ulicom, van sistema, revolucijama, “obojenim revolucijama” (navodnici i nisu više potrebni, viđeno nebrojeno puta), ma koliko i kako nas obmanjivali da ovaj put nije tako, da je stvarno spontano, da mora, da je potrebno, da ne može drugačije, do u nedogled, da svi misleći i najpametniji isto tako misle (a u stvarnosti samo oni najglasniji, samo oni čiji su interesi, ambicije, sujeta nezadovoljeni), pokazuju da su takve promene UVEK bile za nečiji TUĐ RAČUN I TUĐ INTERES, nama svima stran i suprotan.
Da li hoćete da dovedete na vlast nekoga bez izbora, silom, kao nagradu za iskorišćavanje svake nesreće koja pogodi Srbiju, da opet imamo lom u Srbiji, još jedan 5. Oktobar, još jednu 1945., još jednom sve ispočetka, ad nauseam. Nije se još tle smirilo od poslednje revolucije i sad opet…
Ogorčeni ste, opravdano, mnogo toga je loše, ali ni blizu kako se predstavlja, i priželjkuje od ljudi koji se ZAISTA svakoj nesreći poraduju, koja ih, kao i svakog vampira krv, vrati u život, ne, ne, shvatite me kako hoćete, kao nekoga ko se plaši promena (iz predugog i mnogobrojnog iskustva, već 100 puta prevarenog, nebrojeno kilometara išetanog i preko vode izvedenog prevedenog, preveslanog, duboko uverenog da su promene dirigovane i iz zasede), kao nekoga konzervativnog, kao nekoga ko u ovim godinama tri puta okrene jabuku sa svih strana pre nego što je zagrize, kao stalnog gubitnika svake promene, kao nekog ko dalje želi da živi bez stalnih revolucija i spasioca koji me spasavaju, kao simpatizera politike koja menja stvari polako, kao sebičnog starijeg čoveka kome je dosta lomova, kao nekoga kome je konačno dovoljno dobro, ali najbitnije kao nekog ko neće da mu sruše ponovo kuću, koju svakako treba popravljati stalno ali po redu i bez loma, i da bi bila bolja i napredovala, a ne da je ruše samo zato što neko stalno ponavlja, viče, objeda NE VALjA NIŠTA!
Draga omladino jeste li zaista sigurni da ste se spontano okupili, jeste li sigurni da niste oruđe nečije – sad ćete da se ponašate kao mala deca i naljutite – “ja znam da niko ne manipuliše mojim bićem” – u većini slučajeva je sigurno tako, ja sam mislio isto tako mnogo puta, ali tamo gde su emocije i tragedije, to se lako zloupotrebi, čovek čuje sve sa iste strane, ljudi ponavljaju, a pitanje je zašto i koji ljudi, kome odgovara, za čiju korist i u kom cilju.Problema ima mnogo, neke stvari su užasne, ali iskorišćavanje svake tragedije, istog sekunda, na svaki način, od strane onih koji su to već jednom uradili teško da je dobromerno: Da nije bilo iskustva u Srbiji pre 24 godine, SSSR-a 90., početka II svetskog rata kod i našeg sloma i grozne propasti svaki put, možda bi i moglo da se pomisli da je sve ovo briga i stvarna zabrinutost, želja da se ne ponovi, da je u pitanju pravi pijetet pred pravom tragedijom i nesrećom, ali u mojim godinama i sa previše lošeg iskustva se iz aviona vidi da nije, već samo zloupotreba, resentiman razvaljenih i vlasti poželjenih, za ko zna čije i kakve interese. Na žalost, briga njih što Mađarska nema more i briga ih za sve nas!”
(Srbija danas)
