“BOSANSKI lonac“ koji već godinama potmulo vri mogao bi u narednim nedeljama da se približi tački eksplozije sa nesagledivim posledicama po BiH, Republiku Srpsku, Srbiju, ali i čitavo naše podneblje.
Foto Nezavisne novine
Koloplet velikih tenzija s izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu RS, u osvit presude protiv Milorada Dodika preti da se izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.
Naime, kako „Novosti“ nezvanično saznaju, vlasti u RS rešene su da na sednici parlamenta tokom ove nedelje proglase ništavnim sve odluke i ingerencije MUP BiH, pravosudnih organa i Državne agencije za istragu i zaštitu (SIPA) na teritoriji Srpske. Sve ovo dešava se u iščekivanju presude Dodiku, kojem se pred Sudom BiH sudi zbog krivičnog dela „neizvršavanja odluka Visokog predstavnika BiH“, a za šta je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora, uz mogućnost zabrane vršenja javnih funkcija.
Foto Novosti
Prema nekim nezvaničnim najavama, presuda lideru RS mogla bi da bude izrečena u prvim danima 2025. godine, pa je on, suočen sa realnom opasnošću da bude proglašen krivim, što bi verovatno značilo i njegovu eliminaciju iz političkog života, rešio da preduhitri sudiju Senu Uzunović i muslimanske krugove u Sarajevu potezom koji bi mogao da ima nesagledive posledice.
Eventualnim izglasavanjem odluke o suspenziji ključnih nadležnosti BiH na teritoriji Republike Srpske i zvanično bi bio načinjen prvi korak ka njenoj samostalnosti. Time bi se u život vratio dokument o „mirnom razdruživanju dva entiteta u BiH“, a koji je u julu bio najavljen, pa povučen sa dnevnog reda Narodne skupštine RS. Ali, postavlja se pitanje da li bi u jeku sudara globalnih sila i prelamanja njihovih interesa gotovo na svakoj tački sveta „mirno razdruživanje“ bilo moguće u bosanskom tamnom vilajetu?
Ako svedočimo godinama upornim napadima bošnjačkih ekstremističkih krugova, uz obilato šegrtovanje zapadnih sila, na Republiku Srpsku; dovoljno je pomenuti samo da joj je Sarajevo uz pomoć raznih namesnika od 1995. do danas ukinulo 83 izvorne nadležnosti uz kršenje Ustava BiH i Dejtonskog sporazuma i da je poslednji i najpodmukliji atak pokušaj otimanja njene imovine; naivno je verovati da bi Sarajevo i Zapad mirno posmatrali početak stvaranja nezavisne Srpske.
Za očekivati je da bi se munjevito – do usijanja, aktivirao dežurni narativ o secesionistima iz Banjaluke, koji srčano sve ove godine zastupa i Amerika, a koja je to praktično primenila stavljajući na crnu najviše funkcionere RS i viđenije privrednike.
Osim toga, misija EUFOR odnosno NATO je od aprila do septembra višestruko pojačao svoje trupe u BiH, zbog „izazovnih vremena u evropskom teatru“ kako su to tada objašnjavali njihovi stratezi. To je tada izazvalo veliko negodovanje našeg naroda u Srpskoj, jer su probuđena sećanja na bombardovanje koje je ratnih devedestih protiv njih sporovodila avijacija Alijanse. Možemo zamisliti šta bi se desilo kada bi NATO i Oružane snage BiH stale u odbranu „celovite Bosne“ i kada bi svoje snage poslale da zavode red u Srpskoj.
Ovaj opasni scenario bi stavio u izuzetno tešku poziciju Srbiju i njeno rukovodstvo. Primera radi, i naša država i predsednik Aleksandar Vučić našli bi se u grozmornoj situaciji: može li da ne ugrozi Srbiju, a da istovremeno ne ostavi Srpsku samu?
Zato bi u narednim danima ključni politički akteri u RS trebalo na apotekarskoj vagi da odmere – da li je vreme za tako krupne odluke i koja bi bila njihova cena.
