ZAHTEV Prištine da dobije status specijalnog gosta u Savetu Evrope neće se naći na dnevnom redu zasedanja Parlamentarne skupštine sledeće nedelje, ali bi već naredni pokušaj režima Aljbina Kurtija da lažna država otključa vrata ove međunarodne organizacije mogao da usledi u martu.
Arhiva
Prema našim informacijama, Kurti je sada od svojih saveznika dobio signal da ni ne pokušava da aplicira, kao što je to učinio u decembru, kada je Srbija uspela da spreči da se o tome raspravlja. Tada su u pomoć Beogradu priskočili Mađari i Španci, a ni Francuzi nisu blagonaklono gledali na tu akciju Prištine.
S druge strane, pojedine evropske države, među kojima prednjače baltičke zemlje i Holandija “guraju” plan da Priština dobije stolicu u Savetu Evrope, pa makar za sada i kao “specijalni gost”, računajući da će joj se time otvoriti put i ka članstvu u ostalim važnim međunarodnim organizacijama, zaključno sa Ujedinjenim nacijama. Do skora je i Berlin podržavao agendu ulaska tzv. kosovske države u SE, ali se u poslednjim Kurtijevim akcijama prilično držao sa strane, baveći se uglavnom svojom političkom situacijom i prevremnim parlamentarnim izborima koji su u Nemačkoj zakazani u februaru.
Da deo zemalja sa Starog kontinenta snažno lobira protiv Srbije, a u korist Prištine, upozorio je iz Davosa i predsednik Aleksandar Vučić. On je istakao da ga zabrinjava evropska politika popuštanja Kurtiju i namere da mu se uprkos nasilnim potezima koje konstantno povlači, ugrožavajući Srbe i narušavajući dijalog, pomogne da Priština uđe u Savet Evrope.
– Uvek ćete videti isti skup zemalja, to će biti deo baltičkih i skandinavskih zemalja, Holandija, Bugarska, Hrvatska. Iza toga uvek stoji i jedna velika evropska sila koja se pravi naivna i nevina, kao da to sve ne zna i ne razume o čemu se radi. Mi se uzdamo tu u snagu američke argumentacije – rekao je predsednik.
Šefica delegacije u Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja potvrdila je za “Novosti” da se zahtev Prištine da dobije status specijalnog gosta neće naći na dnevnom redu zasedanja koje u Strazburu počinje u ponedeljak, 27. januara:
– Kao i u decembru, i sada smo ukazali da bi Kurti to koristio u predizbornoj kampanji. Glavni zagovornici Prištine u SE su baltičke zemlje, Holandija i Nemačka, ali su se prilikom prethodnog pokušaja da dobiju status specijalnog gosta i Nemci donekle povukli i nisu insistirali da to bude na dnevnom redu, jer je Kurti očigledno podneo taj zahtev bez koordinacije sa saveznicima. Sada je očigledno dobio signal da to u ovom trenutku ni ne pokušava.
Foto: Printskrin/Instagram/biljana_pantic_pilja
Pantić Pilja podseća da je zahtev Prištine za prijem u SE prošao Parlamentarnu skupštinu ove organizacije i sada to ide na Komitet ministara, čije je okupljanje planirano za maj:
– Borimo se da ne uđu u SE. Tačno je da pojedine evropske zemlje blagonaklono gledaju na Kurtija, ali deo naših saveznika je pokazao da postoji netrpeljivost prema njemu i njegovim jednostranim potezima jer dijalog stoji i on ne doprinosi tome da se pregovori nastave. Da ne govorimo o progonu srpskog naroda, uključujući tu i Srpsku listu. Videćemo kako će proteći izbori, šta će međunarodna zajednica reći. Redovno radimo na tome da ih obaveštavamo i u Savetu Evrope o svemu što se dešava na KiM. Nadam se da će uspeti da otvore oči i vide da u Kurtiju nemaju saveznika već nekog ko samo pravi konflikte i ne doprinosi ni razgovoru ni dogovoru. Ono što uporno govorimo – nema Zajednice srpskih opština, ne poštuje se Briselski sporazum i oni moraju to da stave na dnevni red kad pričaju sa Kurtijem jer postoje obaveze koje prvo moraju biti ispunjene i da mora da vodi dijalog.
Analitičar Srđan Barac iz Cenra za društvenu stabilnost ukazuje za “Novosti” da ne treba zanemarivati šanse Prištine da otvori vrata SE, jer se to nalazi na agendi mnogih centara moći:
– Naša diplomatija se pokazala kao vrlo agilna, rukovodstvo kao sposobno da pruži snažan otpor tome. I da u Generalnoj skupštini UN, najvećem igralištu na svetu za diplomatiju odnese svojevrsnu pobedu. To je pokazatelj da nećemo stajati sa strane i da nikome nećemo dozvoliti da se igra sa ugledom Srbije u međunarodnim odnosima, da imamo partnere i saveznike koji razumeju i shvataju da je projekat nezavisne kosovske države bio pogrešan i da udara i na njihove osnovne vrednosti, pa samim tim i na postojanje njihovih država. Ukoliko je ovo učinjeno Srbiji, postavlja se pitanje kada to može da se dogodi i njima.
Barac kaže da EU konstantno ima politiku pritiska prema Srbiji koja nije u skladu sa naporima koje naša zemlja čini na evropskom putu i svakodnevno dokazuje da je tom putu i tim vrednostima posvećena.
– Podrška Kurtiju je podrška nasilju i režimu koji pokušava da izvrši etničko čišćenje KiM. Ulazak tzv. države Kosovo u SE bio bi ulazak na mala vrata i u UN i sve ostale organizacije za koje se snažno borimo da ne uđu. A to je svojevrsni udarac na sve osnovne i fundamentalne vrednosti i tih država koje podržavaju Prištinu i tih međunarodnih organizacija u koje ih “guraju”. Te vrednosti na kojima oni počivaju ne poštuju se na prostoru KiM.
Lajčak: Primeniti Ohridski sporazum
ODLAZEĆI specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je u poslednjem susretu sa Vučićem u Davosu razgovarao “o stanju u dijalogu”.
– Podvukao sam da je Ohridskim sporazumom iz 2023. godine otvoren put ka normalizaciji. Dalji napredak je u interesu Srbije, Kosova i njihove EU budućnosti – naveo je Lajčak.
Za njegovog naslednika šefica evropske diplomatije Kaja Kalas predložila je danskog diplomatu Petera Sorensena.
