ŠEST epizoda najnovije TV adaptacije klasičnog romana Viktora Igoa “Jadnici”, koje od 21. decembra pratimo na kanalu Epik drama, gledaoce vode u burne godine društvenih previranja na ulicama Francuske u eri buđenja građanske svesti.
Foto Epik drama/IMDb
Ambicioznu kostimiranu dramu koju potpisuje scenaristički mag Endru Dejvis (filmovi o Bridžet Džouns, serija “Kuća karata”) nominovan za dva priznanja Emi i dobitnik nagrade BAFTA, predvodi još ambicioznija glumačka postava, poput oskarovke Olivije Kolman, miljenice mlađe publike Lili Kolins (“Emili u Parizu”) i neponovljivog Dominika Vesta u roli tragičnog borca protiv sopstvene zle sudbine Žana Valžana.
U ekskluzivnom intervjuu za “TV novosti”, zvezda serija “Žica”, “Doušnici”, “Afera”, “Kruna” i filmova “300” i “Čikago” otkriva nam sve čari učešća u epskoj priči Viktora Igoa, razlozima zbog kojih je istinski uživao u liku Valžana, porukama ove priče i činjenicama zbog kojih su one i dalje društveno relevantne, ali i superherojskim osobinama svog junaka.
– Ovo je jedna od uloga kojoj jednostavno ne možete reći ne. Međutim, istovremeno je i veoma “vruć krompir”. Izazovno je oživeti bilo koji lik iz književnog dela, a sa klasicima je to uvek mač sa dve oštrice. Imali smo toliko primera neuspelih Ana Karenjina i drugih kultnih junaka klasične književnosti, tako da sam ozbiljno razmislio pre nego što sam konačno pristao da budem deo ovog projekta, kaže legendarni britanski glumac na početku razgovora za “TV novosti”.
Šta je presudilo da, ipak, odlučite da prigrlite rolu Žana Valžana?
– Odlučujući faktor je bilo to što je po mom mišljenju to najbolje napisano delo svih vremena. Smatram da je bolje čak i od Tolstojevih romana. Reč je o epskoj priči koja može da se tumači iz bezbroj perspektiva. Na kraju mi je bilo žao što svaka od šest epizoda ne traje po šest sati. Bilo je to divno i, nažalost, za mene prekratko glumačko iskustvo.
Foto Epik drama/IMDb
Postoji bojazan da se publika promenila i da istorijski likovi gledaocima nisu više toliko bliski. Da li ste osetili teret modernih televizijskih tokova tokom rada na ovoj seriji?
– Žrtve smo te užasne kovanice “trending” u svakoj sferi umetnosti. Nema tajni, rejting gospodari produkcijom, ali mi se čini da, ipak, ne možemo baš sve podrediti tabelama gledanosti. Umetnost mora imati svrhu. Zabava je samo jedna strana tog sjajnog i zavodljivog novčića. Ali ponekad mu moramo videti i ono drugo lice, a ono donosi edukaciju, prosvećenost, produhovljenost. Protivnik sam ideje da umetnost služi jedino da zabavi, na šta se sve više svodi u poslednje vreme. Upravo to i jeste glavni razlog zbog kog sam zaigrao Žana Valžana na malom ekranu. Iskreno, kada se rodila ideja da se snimi serija, bilo je mnogo reakcija u stilu: “Da li zaista postoji mogućnost da se gledaoci poistovete sa ovom pričom”. Smatram da bi svako iole osvešćen morao da se zainteresuje za priču o čoveku koji se na toliko nivoa moralistički preispituje i pokušava da pobegne od onoga što ga unesrećuje. U suprotnom, apatija gledaoca prema ovom liku i seriji za mene bi bila društveno poražavajuća, jer bi svedočila o tome da smo se sveli na prazne ljušture lišene suštine postojanja.
Jeste li se u radu na liku Žana Valžana držali samo knjige i scenarija ili ste, ipak, pogledali i neke od ranijih filmskih i TV ostvarenja?
– Pre svega sam lik bazirao na romanu i scenariju, jer je to ono što mi je za ovu konkretnu adaptaciju bilo najvažnije. Nisam na internetu uspeo da pronađem mnogo materijala kada je reč o ranijim verzijama. Jedina koju sam pogledao bila je ona u kojoj je Valžana igrao Lijam Nison, ali to je bila neka druga perspektiva i nisam se previše identifikovao sa tom pričom. Inače, uglavnom izbegavam tuđe nastupe, jer uvek postoji taj strah da će te “povući” nešto što nije u skladu sa tvojim glumačkim instinktom, a to onda pred kamerom ispadne veštački i rogobatno. Međutim, kada je reč o ovoj seriji, nisam se držao tog principa, već sam pokušao da Valžana pronađem u nekim primerima iz privatnog života.
Pokušao sam da ga otkrijem deliće ovog junaka u ljudima koji me okružuju, jer svako od nas u sebi nosi malo te njegove tragike.
Foto Epik drama/IMDb
Oživljavanje literarnih likova pred kamerama, međutim, nije bio jedini izazov kada je reč o “Jadnicima”.
– Tako je. Oživljavanje bilo kog književnog dela iz epohe preskupo je već od prvog snimajućeg minuta. A sa druge strane, ako ne pristanete na tu preskupu varijantu dolazite u rizik da će vas svaki kompromis sa cenom koštati kredibiliteta. Samo uvodna scena bitke kod Vaterloa koštala nas je polovine uobičajenog budžeta za prosečnu pilot-epizodu u Holivudu. Jednostavno, skupe knjige čak ni na malom ekranu ne smeju da deluju jeftino.
To je ono što ih čini epskim.
Šta je za vas najveći izazov kod snimanja kostimiranih filmova i serija?
– Nesumnjivo je to povratak u sadašnjost. Prošlost i cela ta atmosfera lako obuzmu glumca. Podjednako izazovne umeju da budu zahtevne psihološke uloge, ali u kostimiranim projektima uz to “uplivavanje” u nečiji um imate susret sa čitavim jednim vremenom kome nikada niste pripadali, a čiji deo morate da postanete. Epoha ume da me obuzme i često mi je potreban odmor od radnje i junaka kog sam tumačio da bih se nekako vratio u normalan kolosek. To vam je kao glumački džet-leg.
Foto Epik drama/IMDb
Koji je vaš recept da lakše prebrodite taj povratak u sadašnjost?
– Kada je reč o ovoj seriji imao sam sreću da smo snimali u predivnom Briselu, koji ima sjajne restorane i bogatu istoriju, tako mi je produženi odmor sa ekipom polako vratio u savremeni svet. I znam koje je vaše sledeće pitanje (smeh). Da li mi nedostaje 19. vek?
Međutim, nisam ovu seriju posmatrao iz te perspektive. Za mene je ovo jedna večita tema koja koliko god puta da je bila ispričana mora ponovo dopreti do ljudi. Za mene kao glumca najveći poraz je da igram likove koji ne nose nikakvu poruku. Samtram da u našoj profesiji ima mnogo takvih primera i da bismo svi morali da se zapitamo zašto se bavimo ovim pozivom. Šta nam je motivacija?
Da li vas je iznenadila aktuelnost ove teme, bez obzira na to što je prošao gotovo vek i po otkako je roman napisan?
– I sam Viktor Igo je o “Jadnicima” rekao: “Dokle god postoji siromaštvo, ova priča će imati značenje.” Ko zna, možda je u svoje vreme mislio da ćemo kao društvo i civilizacija za 150 godina napredovati toliko da siromaštva i sukoba među ljudima neće biti, ali mi se, ipak, čini da njegovo delo i posle tolikih godina ima podjednak odjek.
Najveća vrednost “Jadnika” je to što demaskira ljude u njihovoj srži. Sama činjenica što se i posle 150 godina i dalje prepoznajemo u junacima Igoovog romana dovoljno govori o nama. Čini mi se da smo i dalje isti “Jadnici”.
Foto Epik drama/IMDb
Po kojoj sceni ćete pamtiti “Jadnike”?
– Definitivno je to scena u kojoj Fantina umire, ali ne zbog težine značenja smrti tog lika, već zbog toga što sam tada prvi put upoznao koleginicu Lili Kolins i ostao zapanjen njenom mladošću i raskošnim glumačkim talentom. Nisam navikao na to da me mlade kolege do te mere ostave bez daha. Dodatno, to je i bila prva snimljena scena ove serije.
Sećam se da je bila jeziva januarska zima. U kući u kojoj smo snimali, koja je bila na starom belgijskom imanju, u tom trenutku je bilo minus 5 stepeni. Koliko je bilo hladno napolju ne možete ni da naslutite. Lili je imala zadatak da u tankoj košuljici snimi Fantinine poslednje minute. Taj prvi snimajući dan i ono što je ona izvela u toj kamenoj hladnjači prekrivena samo minimalnim gotovo providnim platnom u glumačkom smislu postavilo je kriterijum za celu seriju. Sećam se da je moja misao posle tog kadra bila: “Ok, ovde imamo reč o ozbiljnoj glumi. Matori, moraćeš da se potrudiš”.
U kakvim likovima pronalazite najveću inspiraciju?
– U poslednje vreme shvatam da u svakom junaku koga igram u stvari tražim neku superherojsku crtu. Smatram da su ljudi koji na bilo koji način odskaču i menjaju svet oko sebe pravi superheroji, i oni su mi neverovatna glumačka inspiracija. Hrabrost me inspiriše. Moć da digneš glavu, stegneš pesnicu, da se boriš, ali ne na način da u svojoj borbi budeš zaveden tuđim idejama, već da je ona urezana u srži tvog bića. Nikad nisam voleo one koji se bore utapajući se u masu, ljude koji su glasni u gomili. Izađi sam i kaži ono što misliš. To je pravi superherojski čin.
Nosi li hrabrost i određene zamke sa sobom?
– Ako je iskrena, onda nikada niste u problemu. Ali uvek treba pažljivo da se preispitate o suštini vaše hrabrosti. Da li je ona iskren čin ili je motivisana nekim besom. Bes je jeftino osećanje koje lako može da vas košta glave. Žan Valžan je u zatvoru završio zbog ukradene kore hleba. Dve decenije u zatvoru zbog kore hleba u čoveku može da stvori mnogo besa. Zato je i njegova borba da pobegne od onoga što ga stvarno muči sizifovski posao. Nikada ne možeš pobeći od nečega ako ne znaš od čega stvarno bežiš.
Preporučujemo
