HRANA je za mnoge jedan od najlepših delova prazničnih slavlja, ali u isto vreme predstavlja veliku obavezu. Pored organizovanja zajedničkih večera, kupovine namirnica i pripreme, čuvanje ostataka hrane postaje još jedan izazov, posebno ako ih ima u većoj količini. Kako da ispravno pakujemo, čuvamo i konzumiramo višak hrane nakon velike praznične gozbe.
Foto: Free Images Pixabay
Mnogi prave greške kada je u pitanju pakovanje i skladištenje ostataka prazničnih obroka, što može da bude veoma opasno. Postoji nekoliko osnovnih pravila koja će nas zaštititi od potencijalnog trovanja hranom i koja će nam omogućiti da naši ostaci ostanu sveži i ukusni.
Pakovanje
Važno je da obratimo pažnju na ostatke odmah nakon što završimo sa obrokom. Hrana bi trebalo da bude van frižidera najviše dva sata nakon konzumiranja, a potom je važno da se odmah spakuje u frižider ili zamrzne, da bi se sprečilo širenje bakterija. Takođe, pre skladištenja u frižider, uvek moramo da sačekamo da se topla hrana ohladi.
Bolje je da izbegavamo pakovanje velikih komada hrane, već da ih u posudama rasporedimo u manje porcije – na ovaj način će brže da se zamrznu, biće nam lakše da ih kasnije odmrznemo i potom konzumiramo. Što se tiče vrste posuda u kojima čuvamo hranu, to može da zavisi i od namirnice koje pakujemo. Na primer, staklene posude su hermetički nepropusnije od plastičnih, tako da su dobre za meso, mlečne proizvode, supe, a vakuum kese mogu biti veoma praktičan i bezbedan način da sprečimo da vazduh i voda dođu u kontakt sa hranom.
Podgrevanje
Ako smo zamrznuli hranu u staklenim posudama, preporučljivo je da je prvo odmrznemo u frižideru pre nego što je stavimo u rernu ili mikrotalasnu. Ako staklenu posudu premestimo direktno sa hladnog na toplo, staklo može da pukne. Zatim, ako smo hranu stavili u plastične kese, bolje je da se postepeno odmrzne u frižideru ili da je zagrejemo pod tekućom vodom pre ubacivanja u rernu/mikrotalasnu.
Ostatke treba da podgrejemo na temperaturi od minimum 100 stepeni, da bi se ubile bakterije i da bi se hrana pravilno i ravnomerno zagrejala. Takođe, preporučljivo je da ih ne konzumiramo duže od tri do četiri dana nakon skladištenja, čak iako na prvi pogled ne izgledaju pokvareno i nemaju neobičan miris – nije vredno rizika.
Koliko dugo ostaci mogu da traju
Kao i sve ostalo, ostaci imaju svoj rok trajanja. Da bismo bili sigurni da nam ne stoje u frižideru isuviše dugo, dobro je da na posudi ili vrećici zabeležimo datum od kada ih čuvamo. U većini slučajeva i u zavisnosti od načina pripreme, određene grupe namirnica imaju preporučeno vreme koliko dugo bi trebalo da stoje u frižideru:
– Prasetina, jagnjetina, junetina može da stoji u frižideru tri do četiri dana, a u zamrzivaču oko dva do tri meseca.
– Sosevi mogu da izdrže i do 10 dana u frižideru i jedan do dva meseca u zamrzivaču.
– Kuvani nadevi i pire krompir mogu da izdrže oko pet dana u frižideru i čak 10 meseci u zamrzivaču.
– Supa može da ostane dva do tri dana u frižideru, a ako je zalađena, može da potraje do šest meseci.
– Kuvano ili pečeno povrće ostavite u frižideru tri do četiri dana ili dva do tri meseca u zamrzivaču.
– Dezerti, to jest pite i kolači mogu da sečuvaju do 4 četiri dana u frižideru i da budu zaleđeni do dva meseca.
(RT Balkan)
BONUS VIDEO: RONjENjE SA SVETIM NIKOLOM: Neobična božićna egzibicija u minhenskom akvarijumu
Preporučujemo
