Stojan Ilić je, odlukom Apelacionog suda u Beogradu osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva 16-godišnje Nevene P. On je 12. osoba u Srbiji koja je na tu kaznu osuđena.
Stojan Ilić je prvostepeno osuđen na 19 godina zatvora, ali je Apelacioni sud bio stanovišta da ta kazna nije adekvatno odmerena.
Apelacioni sud smatra da prvostpeni sud nije dao adekvatan značaj otežavajućim okolnosti prilikom odmeravanja visine kazne, odnosno to da je Stojan Ilić ubio maloletnicu, da su dve osobe zadobile teške povrede, a jedan oštećeni laku, kao i da je jedna osoba pobegla od njega, te da je pukim slučajem ostala nepovređena.
Stojan Ilić je osuđen da je 10. aprila oko 14.30 časova najpre proveo neko vreme u razgovoru sa porodicom maloletne oštećene u njihovoj porodičnoj kući u Ripnju, a potom automobilom povezao nju i njenog maloletnog brata do centra naselja kako bi otišli u prodavnicu.
Kada je brat oštećene otišao u prodavnicu, Stojan Ilić je, kako se sumnja, odvezao Nevenu P. u nenaseljeni deo Ripnja i zaustavio vozilo na kosini ispod železničke pruge, u prostoru između rastinja.
Došlo je do svađe, a kada je ona izašla iz vozila, Stojan Ilić je počeo da je vuče i obnažuje, dok se ona opirala, pa je počeo da je ubada nožem u predelu trupa, vrata i ruke, usled čega je trpela jake bolove i zadobila teške telesne povrede opasne po život od kojih je preminula.
– Nožem ju je šest puta ubo u vrat, trup i levu ruku, zbog čega je trpela bol velikog intenziteta. Teške i smrtonosne povrede nastale su u predelu vrata i trbuha, a imala je veći broj oguljotina, kao i četiri krvna podliva. Zbog presečenog vratnog dela kičmene moždine iskrvarila je nasmrt – rekla je sudija tokom izricanja prvostepene presude.
Nakon ubistva, Stojan Ilić se vratio do kuće Nevene P, gde je nožem povredio njenog ujaka, majku i babu, nakon čega je pobegao, ali je ubrzo pobegao.
On je Neveninu majku Sanju bacio na pod i zadao joj više ubodnih rana u predelu grudnog koša, vrata, ruke i noge, nakon čega je ušao u sobu u kojoj je bila Nevenina baka Mirjana, koju je udario tvrdim predmetom u glavu i posekao ju je jožem, zadavši joj prelom sinusne kosti i nagnječenje mozga.
Stojan Ilić je potom pokušao da ubije Neveninog ujaka ubodom u grudni koš, ali se on izmakao, pa je dobio ubod u rame. Nakon što je izašao iz kuće, Stojan Ilić je Dejanu P. pretio prstom, a potom seo u automobil i otišao. U naselju Stolice bacio je nož kojim je izvršio ubistvo, a koji je policija pronašla nakon što je uhapšen.
Ubio vlasnika Menjačnice
Bojan Jovičić prvostepeno je osuđen prošle godine zbog teškog ubistva na svirep način i iz koristoljublja. Bila je to 11. kazna doživotnog zatvora izrečena u Srbiji.
On je ubio sugrađanina Jovana Janićijevića (46) 24. januara 2023. godine u novosadskom naselju Adice. Informacija o pravosnažnoj presudi još nema.
Bojan Jovičić je, kako je navedeno, iznajmljenim automobilom došao u Ulicu Nova u Adicama, a prethodno se sa Janićijevićem dogovorio da se tu susretnu. Jovičić je Janićijeviću nožem naneo 11 ubodnih i 26 reznih rana, a napad je trajao pet minuta i žrtva je preminula usled iskrvarenja.
Od žrtve je uzeo najmanje 45.000 evra, nakon čega je otišao da se presvuče, a potom pobegao iz Srbije, prešavši državnu granicu na prelazu Horgoš. Bojan Jovičić je uhapšen 2. februara prošle godine na granici Austrije i Nemačke, po međunarodnoj poternici koju je izdala Srbija.
Ubijeni Janićijević bio je vlasnik menjačnice “Jole”. Njegovo telo su, iza automobila pronašli slučajni prolaznici.
Femicid u centru Pirota
Miroslav Marković (55) prvostepeno je osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog femicida koji je počinio, odnosno ubistva bivše partnerke Sanje Manoilov (47) u centru Pirota. Bila je to deseta izrečena kazna doživotnog zatvora u Srbiji, a informacija o pravosnažnosti presude i dalje nema.
Sanja Manoilov (47) iz Pirota ubijena je nasred ulice u centru grada dok je birala voće. Miroslav Marković je imao zabranu prilaska i komuniciranja, ali joj je ipak prišao s leđa i pucao joj u glavu.
Sanja se više od godinu dana borila za svoj mir, ali nije mogla da pobegne od čoveka koji ju je proganjao i naposletku joj oduzeo život.
Miroslav Marković je dva puta osuđivan za proganjanje. On je potpisao sporazum o priznanju krivice i osuđen je na novčanu kaznu od 100.000 dinara. Za ponovljeno delo dobio je zabranu prilaska, a sudija za prethodni postupak ocenio je da se izrečenom merom zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa svedocima i oštećenom, može se ostvariti svrha propisivanja mere kojom se obezbeđuje nesmetano vođenje krivičnog postupka.
Ubio dvogodišnju Petru
Krajem 2023. godine izrečene su dve kazne doživotnog zatvora, a jedan od prvostepeno osuđenih je Miloš Nikolić iz okoline Zaječara, koji je osuđen za ubistvo dvogodišnje Petre Vladulović. Bila je to deveta kazna doživotnog zatvora, a Miloš Nikolić je u julu prošle godine pravosnažno osuđen na tu kaznu, što je bila osma pravosnažna presuda.
U obdukcionom nalazu koji je nakon smrti devojčice dostavljen Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, smrt devojčice je nastupila neposredno usled prestanka disanja i srčanog rada, uzrokovanog obimnim jakostepenim povredama glave i posledičnim razvojem jakostepenog otoka mozga. Kod deteta su utvrđene i druge povrede koje sve zbirno predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život.
Veštačenje sudskog veštaka iz oblasti neuoropsihijatrije ukazuje da je Miloš Nikolić u vreme ubistva bio u stanju srednjeg pijanstva, odnosno bio je pod dejstvom alkohola sa količinom alkohola u krvi od 1,63 promila. Miloš Nikolić je optužen da je 21. februara u iznajmljenom stanu u Zaječaru, više puta po glavi i telu udario dvogodišnju ćerku svoje vanbračne supruge i teško je povredio, a dete je prevezeno u Zdravstveni centar u Zaječaru gde je preminulo.
Sve se dogodilo naočigled majke devojčice Jelene Todorovske koja joj, navodno, nije pritekla u pomoć, a čak je i pokušala da zaštiti Nikolića. Rekla je da je devojčica pala i deo glave ogulila o sto.
Ona je, ipak, krajem marta prošle godine puštena iz pritvora. Tužilaštvo ju je teretilo za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog deteta, ali nije osuđena.
Kapetan vojske na doživotnoj robiji
Osma kazna doživotnog zatvora saopštena je takođe u decembru 2023. i još nema informacija o njenoj pravosnažnosti. Osma kazna doživotnog zatvora u Srbiji saopštena je od strane Višeg suda u Leskovcu. Kapetan Vojske Srbije S. S. osuđen je zbog silovanja svoje maloletne ćerke u periodu od novemvembra 2019. do maja 2022. godine.
Kako je sud saopštio, prilikom odlučivanja o vrsti i meri kazne, sud je imao u vidu brojne otežavajuće okolnosti koje se odnose na način i vreme izvršenja krivičnog dela, ličnost optuženog, odsustvo empatije, kao i težinu posledica krivičnog dela, nalazeći da ne postoje olakšavajuće okolnosti.
– Sud je našao da se takvom presudom utiče i na druge građane da se uzdrže od vršenja takvih i sličnih najtežih krivičnih dela – navedeno je u saopštenju suda.
Prilikom suđenja i donošenja odluke javnost je bila isključena.
Goran Džonić osuđen za ubistvo rođaka
Penzionisani vatrogasac Goran Džonić je u junu 2023. godine prvostepeno osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva svojih rođaka, tročlane porodice Đokić iz Aleksinca – Gorana (57), Gordane (56) i njihove ćerke Lidije (25), koje se dogodilo 26. septembra 2021. godine. On je time postao sedmi čovek u Srbiji kojem je izrečena kazna doživotnog zatvora.
Presuda je, odlukom Apelacionog suda, postala pravosnažna u februaru prošle godine i poslat je na izdržavanje kazne.
Goran Džonić je troje svojih rođaka ubio iz vatrenog oružja, a njihova tela spalio u automobilu. Nakon izrečene presude izustio samo jedno pitanje: “Zašto?”
– Mi smo većali sve dokaze i našli smo da ste krivi. I Vi ste priznali da ste bili na licu mesta, te ste umešali i druge osobe za koje je utvrđeno da nisu bile sa Vama. Na glavnom pretresu ste izmenili odbranu, tvrdili ste da vas je tukla policija, zašta nije bilo dokaza. Tvrdili ste da niste krivi, da su sve besmislice. Međutim, niste odgovorili na pitanja kako to da su čaure pronađene na mestu zločina ispaljene iz pištolja koji je oduzet iz stana u Aleksincu. A rekli ste da ste vi jedina osoba koja je imala kontakt sa tim pištoljem. Niste objasnili odakle Lidijin DNK na pištolju niti odakle vaš DNK na novcu oduzetom od Đokića i kesama u kojima se nalazio. Postoji čitav niz drugih dokaza, izjave svedoka, snimci video nadzora kako kupujete benzin koiji dokazuju da ste baš vi izvršili zločin – rekao je sudija Mirko Drašković.
Komentarišući visinu kazne, sudija je rekao da je samo najstroža kazna odgovarala zločinu.
– Ovakva kazna je jedino ispravna za ovako monstrouzan zločin. Ona neće vratiti Đokiće, ali predstavlja satisfakciju porodici i odgovor društva da postoji nulta tolerancija na ovakva dela. Niste pokazali kajanje, a o monstrouznosti zločina govori to što ste tela zapalili – rekao je sudija.
Džonić je nakon izricanja presude burno reagovao, počeo je da viče da nije kriv i da će da se ubije. Ustao je sa klupe i udario glavom o sto, a onda se otimao trojici stražara koji su priskočili kako bi ga smirili i izveli iz sudnice.
Podsetimo, Goran Džonić je iz bratovljevog automobila ukrao 1.380.000 dinara, 27.130 evra, 3.940 švajcarskih franaka i 1850 dolara. Taj novac pronađen je zakopan u dvorištu kuće njegovog sina i u garaži. Odmah posle zločina rođaku je vratio 10.000 evra koje je pozajmio da bi otplatio sinovljevu kuću gde je sakrio ostatak ukradenog novca.
Goran Džonić je vozilo u kojem je Đokić bio sa suprugom Gordanom i dvadesetpetogodišnjom ćerkom Lidijom u noći između 26. i 27. septembra 2021. godine, a koja se vraćala iz posete zaustavio nedaleko od njene kuće i zamolio ih da ga odvezu do mesta zvanog”Dudine Bare” na obali Morave, kako bi navodno sipao gorivo u motocikl koji mu je tamo ostao.
Brata je u vozilu ubio jednim hicem, a u snaju i bratanicu je pucao dva puta. Njihova tela polio je benzinom, a zatim ih je odvukao u obližnju jamu i leševe pokriva daskama. Bratovljevim “folksvagen pasatom” otišao u zabačeno područje u ataru sela Donja Trnava, uzeo novac koji je Goran držao u automobilu, a zatim ga zapalio. Skuterom koji je prethodnog dana ostavio na tom mestu vratio se u Moravac i u kući svog sina Stefana sakrio ukraden novac.
Ubio suprugu
Dejan Pavlović (46) iz Vranja je u seprembru 2023. godine pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva supruge Slavice koje je izvršio u martu 2022. godine. Dejan Pavlović je uhapšen zbog pokušaja ubistva, ali kako je žena od posledica povreda preminula u bolnici, na teret mu je stavljeno teško ubistvo.
Snežana je preminula od povreda koje joj je nožem dugim 20 centimetara naneo suprug pred najmlađom ćerkom koja je tada imala samo 12 godina i koja je pokušala da je odbrani.
Slučaj su prijavili lekari iz Hitne pomoći, a kasnije je utvrđeno da je muž nakon rasprave izbo ženu u predelu stomaka i ćerki naneo povredu.
– Dejan Pavlović je pod dejstvom alkohola, nakon rasprave sa suprugom nasrnuo na nju, a zatim uzeo nož iz kuhinje, sečiva 20 centimentara, uleteo u spavaću sobu i supruzi naneo ubodne rane u predelu leve slabine, a dvadesettrogodišnju ćerku posekao u predelu ruke jer je pokušala da zaštiti majku – rekao je tada izvor Telegrafa.
Dejan Pavlović je zločin izvršio tri meseca nakon što je prekršio meru zabrane prilaska i komuniciranja. Kako su rekli rođaci porodice, on je godinama maltretirao nesrećnu ženu i troje dece, a često je bio u alkoholisanom stanju. Sud je izrekao i meru obaveznog lečenja Pavlovića od alkoholizma.
Kazna doživotnog zatvora zbog obljube
Novosađanin M. J. (84) osuđen je 20. oktobra 2023. godine na doživotni zatvor zbog obljube deteta. Obrazlažući presudu, sudija Vidoje Mitrić je rekao da je tužilaštvo na jasan i precizan način, neoborivim dokazima dokazalo krivično delo, a da postoje i DNK tragovi.
M. J. je 7. maja. 2020. godine u Novom Sadu, na potezu Šodroš, u cilju zadovoljenja polnog nagona silom i pretnjom prinudio dete rođeno 2012. godine da ga oralno zadovolji. Dečaku je pretio da će ga baciti u Dunav.
Okrivljeni je na izricanje presude doveden iz Okružnog zatvora na Klisi u invalidskim kolicima, u kojima je uveden i u sudnicu. Izricanje presude i obrazloženje je slušao oborene glave.
Starac i osmogodišnjak, koji se navodno ne poznaju, sasvim slučajno su se tu sreli nedaleko od nekadašnjeg brodogradilišta. Mališan je sam otišao od kuće i pešice su uputio prema Dunavu, da bi tamo bio sam i igrao se.
Posle nekoliko razmenjenih reči sa dečakom, M. J. je dečaka odveo u obližnju šumu kod neuređene dunavske plaže, gde se dogodila obljuba.
Pokušao da siluje ženu, pa je ubio
Virdžinel J. (37) osuđen je 16. septembra prošle godine na doživotni zatvor zbog ubistva žene R. K. (87) u Požarevcu.
On je u noći između 4. i 5. januara prošle godine provalio u kuću žene u selu Rečica i zatekao je kako leži na krevetu. Pretio joj je da će da je ubije nožem za klanje svinja ako ne bude dozvolila da ima odnos sa njom. Okrenuo je baku na stomak, ali se ona sve vreme branila uprkos tome što ju je tukao iz sve snage.
Kada je video da neće uspeti u svojoj nameri da siluje ženu, on ju je nožem izbo, a potom joj prerezao vrat. Kako ima srpsko i rumunsko državljanstvo, nameravao je da pobegne u Rumuniju, ali je uhapšen 20 sati nakon zločina u okolini Vršca.
Na saslušanju je priznao zločin, a potom i ispričao jezive detalje.
– Bio sam pijan. Došao sam kod nje, međutim, ona mi je izbila nož iz ruke i posekla me. Pukao sam! Onda sam je sekao po stomaku, pa zaklao. Ostala je da leži na podu – rekao je na saslušanju.
Prvobitna odluka suda bila je da Virdžinel bude osuđen na 20 godina zatvora, ali je Više javno tužilaštvo u Požarevcu uložilo žalbu na takvu odluku i Apelacioni sud u Kragujevcu kaznu je, kao i u slučaju Stojana Ilića, preinačio u doživotni zatvor.
Ženu zapalio živu
Radomir Blagojević (53), osuđen je 15. aprila 2022. godine zbog toga što je suprugu Zoricu Kalinić (66) 13. jula 2020. godine živu zapalio. On je treći čovek kom je u Srbiji izrečena kazna doživotnog zatvora.
Radomir Blagojević je Zoricu sačekao u zgradi u kojoj je stanovala, prišao joj i polio je benzinom iz kanistera koji je unapred pripremio, a potom je zapalio. Nesrećna žena je dva dana kasnije preminula u bolnici.
Njemu se sudilo i zbog toga što je mesec dana ranije silovao R. N, a žrtvu je optužio da laže i rekao da bi “više voleo da je ona na Zoričinom mestu”.
Posle svedočenja R. N, koja je izjavila da je kobne večeri došla kod njega kako bi mu za novac sredila kuću, a on je brutalno pretukao i silovao, on je tada skočio sa optuženičke klupe i obratio se žrtvi.
– Ona puno laže. Odgovaram za ubistvo Zorice i spreman sam za kaznu, ali pred svima da kažem – više bih voleo da je Zorica živa, a da je ova pod zemljom – rekao je Radomir Blagojević.
R. N. posvedočila je da se zbog delimične amnezije ne seća svih detalja, ali da je posle onoga što joj je optuženi uradio 36 sati ležala u bolnici bez svesti. Ipak, navela je da zna da ju je udarao po glavi dok nije pala u nesvest.
– On mi je ispričao svoju tužnu životnu priču. Bilo mi ga je žao i nastavila sam da se družim s njim. Počeo je da mi se udvara i da mi šalje poruke, ali nije mi se sviđao kao muškarac. Pozvao me je da mu za novac očistim kuću i ja sam došla. Skuvao mi je kafu, i čim sam popila drugi gutljaj, primetila sam da je čudna – ispričala je R. N. pred sudom.
Navodno, posle trećeg ili četvrtog gutljaja kafe, kako je rekla, osećala se loše i počela je da “gubi kontakt sa stvarnošću”.
– Pretukao me je. Oči su mi bile pune krvi, izgubila sam privremeno vid – rekla je žena.
Radomir Blagojević je kao mlađi ubio svog očuha.
– To je kod njega uhodani stil funkcionisanja, prisutan skoro ceo život, još od mladosti, kada je ubio očuha reagujući na njegovu ekstremnu nepravdu i braneći majku – rekla je psiholog Nada Janković tokom suđenja.
Izbo devojku ispred zgrade
Druga osoba u Srbiji kojoj je dosuđena kazna doživotnog zatvora je Dejan Dabović koji je u decembru 2019. godine brutalno ubio devojku Dušanku Jocović u Novom Sadu. Kazna mu je izrečena 24. marta 2021. godine.
On je pravnosnažno osuđen za teško ubistvo iz bezobzirne osvete bivše devojke u Novom Sadu nakon što je sa njim raskinula dugogodišnju emotivnu vezu i za razbojništvo u kladionici koje je bilo dan pre ubistva.
Dejan Dabović je u Novom Sadu, na Grbavici, ubio svoju bivšu devojku Dušanku Jocović. Izbo ju je nožem pred zgradom u kojoj je živela u Ulici Alekse Šantića. Devojka je preminula na putu do Urgentnog centra, dok je okrivljeni za ubistvo uhapšen nekoliko sati kasnije.
– Poslednjih godinu dana, otkako sam u pritvoru, stalno razmišljam o tome šta sam uradio i kajem se. Sećam se da sam Dušanku udarao pesnicama po glavi i ničega više. Ne znam kada sam izvadio nož. Sledeće čega se sećam je dolazak u sobu u hostelu – rekao je Dejan Dabović na jednom od suđenja.
Govoreći o njihovoj vezi, Dejan Dabović je tvrdio da su i on i Dušanka međusobno bili ljubomorni i da je zbog toga dolazilo do prepirki. Imao je, kako je rekao, potrebu da se vidi sa njom i 25. decembra je otišao do njene zgrade, ali je nije pronašao. Sutradan su se, po njegovim rečima sreli kod Limanske pijace, prošetali su se i pričali o svojim životima.
– Ušli smo u radnju, kupila je vodu i nekoga je pokušala da pozove preko telefona i čuo sam kada je rekla da je Dejan Dabović sa njom i da joj preti nožem. To me je užasno pogodilo, krenuo sam da je zagrlim, a ona je vikala da se sklonim od nje. Odgurnula me je i pljunula i to me je razbesnelo – dodao je.
Dejan Dabović je tražio da kaznu doživotnog zatvora služi u Crnoj Gori, čiji je državljanin.
Malčanski Berberin – prva kazna doživotnog zatvora u Srbiji
Prva kazna doživotnog zatvora izrečena je u julu 2021. godine kada je Apelacioni sud u Nišu pravosnažno osudio Ninoslava Jovanovića (48) iz sela Malča, javnosti poznatijeg kao Malčanski berberin. On je osuđen za otmicu i produženo krivično delo silovanja čija je žrtva bila dvanaestogodišnja devojčica.
Cela Srbija podigla se na noge 20. decembra 2019. godine i do. 5. januara 2020. godine, kada je uhapšen.
Malčanski berberin je oko 7.25 sati u naselju Brzi Brod u Nišu, obmanom i pretnjom odveo maloletnu devojčicu iz Suvog Dola, u nameri da sa njom ima seksulane odnose, tako što je putničkim vozilom “fiat punto” sustigao oštećenu, zaustavio vozilo i pozvao je da uđe u kola. Kada mu je ona rekla da ne sme, predstavio se kao Bojan iz Niša i rekao da radi kao električar u njenoj školi.
Zatražio je da mu pokaže gde je škola i na taj način ju je obmanuo i naveo je da uđe u vozilo. Kada je oštećena počela da mu objašnjava gde je škola, rekao joj je da će joj pokazati kraći put. Kada su krenuli dalje, rekao joj je da je oteta, da je njen otac ukrao dijamant od neke babe iz Niške Banje i da ona mora da bude sa njim dok njen otac ne vrati dijamant. Zatim joj je uputio reči pretnje i tako je odveo do mesta zvanog Malčanska petlja, gde je sišao sa glavnog puta i zaustavio vozilo.
U jednom Malčanski berberin je devojčicu izveo iz vozila i ona je tada pokušala da mu pobegne tako što je potrčala prema kolima, ali ju je Jovanović sustigao, udario je po glavi i odsekao joj pramen kose, zatim je odvukao do kolibe.
Do 29. decembra, kada je nađena, dok je devojčica osećala glad, umor, bila iscrpljena i plakala, govorio joj je da mora da nastavi, da ne sme da stane, da mora da hoda. Ona je plakala i molila je da je pusti kući, jer se plašila, a Malčanski beberin ju je udarao u glavu i stomak i pretio joj daće joj ubiti roditelje, što je devojčicu plašilo jer je verovala da to može da se dogodi.
Kada bi nailazili na ljude, da ne bi tražila pomoć, govorio joj je da su oni zli, da mogu da ih ubiju, da mora da trči. Ona se plašila mraka, zvukova koje je čula, a okrivljeni joj je dodatno plašio sekući joj kosu, skidao joj je malje, govorio joj je da će joj ubiti roditelje. Ona se branila, pokušala da ga udari ciglom, a on joj je makazama sekao kosu da bi je kaznio što je pružala otpor. To je činio sve do 29. decembra kada je pobegao, a devojčica je pronađena.
Na taj način je izvršio otmicu u sticaju sa produženim krivičnim delom silovanja, pa mu je sud za otmicu izrrkao kaznu zatvora od 11 godina, a za produženo delo silovanja doživotnu robiju, te mu je izrečena jedinstvena kazna doživotne robije.
Malčanski berberin jedini je osuđenik na doživotnu robiju koji više nije iza rešetaka, s obzirom na to da je preminuo u zatvoru 7. jula 2022. godine, nekoliko sati nakon što mu je pozlilo.
(Telegraf.rs)