MINIJATURNE “vaze” koje ukrašavaju zidove i ograde od betona u centru grada privlače pažnju prolaznika, koji u njih često stave cvetić ili list kako bi upotpunili njihovu namenu.
FOTO: Privatna arhiva
Mnogobrojni se pitaju ko stoji iza originalne ideje. Ručno pravljene i iscrtane keramičke vazice ili šoljice, kako ih autor naziva, delo su tridesetšestogodišnje ruske umetnice Irine Kliučnikove, koja je pre dve godine iz Rusije došla u Beograd.
Mogu se videti u centru, na zidovima u Cetinjskoj, Zelenom vencu, i oko raskrsnice Kneginje Ljubice i Gospodar Jovanove. Irinu raduje kada vidi da građani cene njen rad, pridruže se njenoj ideji i daju pravu svrhu vazicama.
Umetničku karijeru započela je na platnu, ali joj, kako kaže, ta tehnika stvara malo stresa, pa je uživanje pronašla u izradi predmeta od keramike, u linorezu, od stiropora i tehnici papir-maše. Kako je rekla, inspiraciju za izradu uličnih šoljica pronašla je u Narodnom muzeju Srbije.
– U Muzeju sam primetila keramičku šolju u vitrini – objašnjava Kliučnikova. – Odmah sam je povezala sa mojom tadašnjom ličnom opsesijom, žutom bojom i šiljcima. Zapanjila me je, jer taj oblik i boja deluju potpuno neuobičajeno za drevnu keramiku. Za mene je to bilo kao da mi grad kaže: “Zdravo, vidim te”. Taj trenutak mi je ostao urezan, i pomislila sam da bih vodela da odgovorim! Tako sam počela da pravim seriju malih keramičkih šolja.
Sve vazice su izrađene ručno, od gline, i iscrtane akrilnim bojama. Irina priča da stvara svojim tempom, polako, bez tenzije.
– Radim potpuno sama. Počinjem tako što razvijem ploču od gline, zatim sečem delove i sastavljam ih dok ne formiram željeni oblik – objasnila je. Kao i svaki keramički predmet, vaze prolaze kroz dva pečenja u specijalnoj peći na oko 1.200 stepeni. Na zid ili ogradu lepi ih građevinskim lepkom.
Srpski jezik na nivou A1
IRINA trenutno pohađa školu jezika i nedavno je stekla sertifikat A1 u nivou znanju srpskog. Njen cilj je da naš jezik govori tečno.
– Mogu da pričam, ali polako i prilično jednostavno. Još uvek pravim mnogo grešaka i često se nađem u smešnim situacijama.
Naša sagovornica je uverena da u Beogradu ima mnogo osećajnih i dobrih ljudi koji cene lepotu i vode računa o njoj.
– Više puta sam videla da neko stavi malu ružu u šoljice, i svaki put mi to deluje nežno i značajno – govori sa osmehom na licu.
Osim šoljicama, ruska umetnica se posvećuje i drugim radovima, kao što su veće vaze za cveće od kartona i gline, štampanim radovima, stikerima i grafikama na keramici iz njenog projekta o osećanjima i senzacijama.
Da li pripadam ovde?
KADA se doselila u Srbiju prolazila je kroz uobičajeni emotivni stres, uključujući misli poput “Kome mi ovde uopšte trebamo” i slične sumnje u sebe.
– Ne bih rekla da sam zaista imala razlog da se tako osećam, jer su ljudi u Srbiji veoma prijateljski nastrojeni i uvek spremni da pomognu. S vremenom se taj neprijatni osećaj povukao i sada sam otvorenija, radoznalija i definitivno spremnija da se povežem.
Umetnica je podržala i uličnu umetnost, tačnije grafite, koji se u Beogradu mogu videti na svakom koraku.
– Zaista mi se dopada što je Beograd pun ulične umetnosti i talentovanih umetnika. Volim atmosferu grafita, ali me pomalo zaboli kad vidim tragove na istorijskim ili renoviranim zgradama.