Miroslav Miki Aleksić odigrao je još jednu prljavu političku igru za svog trenutnog patrona Dragana Đilasa, što se besprekorno precizno uklapa u njegovu dosadašnju karijeru. Prevrtljiv, proračunat i beskrupulozan kada se grabi za sopstveni interes. To je demonstrirao i sada, prilikom pravljenja Đilasove opozicione liste, sastavljene od takozvane proevropske opozicije.
Ucene i otimačina
O Aleksićevu perfidnost i beskrupuloznost opekao se ovoga puta lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić. On i njegov SDS ne samo da su grubo precrtani sa nje nego im je ovaj politički mešetar oteo deo članstva i prebacio ga u svoj tabor. Ispalo je da je Tadić, iskusan političar sa ipak zavidnim obrazovanjem i iskustvom, ali i dozom naivnosti, izgubio od lošeg đaka i ponavljača. I to bukvalno!
Naime, perjanica nekada Mlađana Dinkića i Vuka Jeremića, a danas Đilasa, s teškom mukom je završio treći razred Tehničke škole u Trsteniku. On je morao da u avgustovskom ispitnom roku 1996. položi predmet iz kojeg je prethodno pao na popravnom ispitu, te je sa silnim dvojkama, pokojom trojkom i jedinom peticom iz fizičkog vaspitanja s jedva dobrim uspehom stekao uslov za upis u četvrtu godinu.
I uvek kada se desi kurcšlus unutar opozicije, a ovaj između Tadića i Aleksića je samo kap u moru trvenja, svađa i cepanja, na red dođe prljavi veš. Uvređeni Tadić je samo potvrdio da su ucene glavno sredstvo kojim se služi Aleksić. – Više ne postoji razlog da ćutimo.
I zato ćemo izneti sve detalje pregovora koji su rezultirali preuzimanjem funkcionera SDS tokom pregovora, nedemokratskim ucenama i na kraju besmislenim izgovorima… Bili smo uvereni da je Aleksiću cilj jačanje opozicije, a ne izgradnja sopstvene stranke zakulisnim napadanjem drugih opozicionih stranaka – izjavio je Tadić.
Šeme iz Trstenika
Neposredno pre njega na meti Aleksićeve nezajažljivosti i neobuzdane ambicije našao se lider Narodne stranke Vuk Jeremić, kojem je dojučerašnji prvi saradnik okrenuo leđa, rovario po stranci, pocepao je i sa dobrim delom članstva preleteo u Đilasov blok.
Formirao je Narodni pokret Srbije, sa kojim pokušava da zamaskira sopstvena ideološka i programska lutanja u potrazi za izvorima koji će hteti da ga finansijski opslužuju. Zauzvrat je spreman da proda svaku politiku i ideju i podmetne nogu gde treba.
Uostalom, lukrativni motivi su ga i uveli u politiku. Aleksića je politička javnost upoznala prvo kao pulena Mlađana Dinkića, sa kojim je osnovao G17 plus, a kasnije putovao i u Ujedinjenim regionima Srbije. Posle lokalnih izbora u Trsteniku 2012, na kojima je URS osvojio najviše mandata, napravili su koaliciju sa SNS, SPS, Novom Srbijom i PUPS, pa je Aleksić izabran za predsednika opštine Trstenik.
Pre toga se pokazao dobrim u ovom gradu u mahinacijama. Aleksić i njegov tast Ljubiša Knežević oštetili su budžet Srbije isplaćujući novac iz Nacionalne službe za zapošljavanje u njihov privatni Fond za unapređenje resursa građana.
Knežević je osnovao pomenuti fond, a potom prešao da radi u NSZ bez neophodnih kvalifikacija, uz pomoć stranačkih veza u tadašnjem G17 plus. Knežević, potom, prenosi ovlašćenja u fondu na Aleksića i svoju ćerku i započinje niz poslova u kojima NSZ uplaćuje ovoj organizaciji milionske iznose za projekte o čijoj realizaciji ne postoje dokazi. Na ovaj način je navodno ispumpano 55 miliona dinara iz državne kase u Aleksićev džep.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je Aleksić očigledno jako ambiciozan.
– On je deo Đilasovog projekta slabljenja Vuka Jeremića. S obzirom na angažovanje na protestima i spinovanje u vezi sa aferom Jovanjica, Aleksić predstavlja populističku i mušku verziju Marinike Tepić. Sukob sa Tadićem nije autentično Aleksićev, nego je Aleksićev test i potvrda lojalnosti Đilasu. Iskreno mi se čini da Aleksić sneva snove da bude srpska verzija Zorana Zaeva, koji je smenio Gruevskog i bio vlast u Makedoniji jedno vreme. San retko postaje java, a kada imate Đilasa kao patrona, snovi postaju politički košmari – kaže Stanković.
Kurir.rs