UOČI 25. godišnjice početka NATO agresije ambasador SAD Kristofer Hil kaže za da u to vreme niko nije bio oduševljen bombardovanjem i da je postojala nada da se bombardovanje može izbeći. Što se tiče situcaje na KiM, ističe da je ZSO dogovorena pre 11 godina, da je neophodna i da bi rešila mnoge probleme, kao što je pitanje dinara, upravljanja školstvom… Hil ukazuje da su SAD danas najveći srpski trgovinski partner u servisima i da investiraju ne samo u razne fabrike, već i u neke od najsavremenijih tehnologija, koje su takođe deo američko-srpskih odnosa.
Kristofer Hil, Foto AP
Hil je za RTS, govoreći o događajima iz 1998. i 1999. godine uoči bombardovanja Jugoslavije, a na pitanje kako se status OVK promenio od terorističke organizacije, kako ju je Stejt department prvobitno označio, u – prihvatljivog partnera, rekao da je Srbija trenutno mnogo bliže NATO-u, nego tzv. Kosovo.
– Ako pogledate ko je partner NATO-a, Srbija je mnogo bliže Natou nego Kosovo. Trenutno, da. To je sada vrlo tačno. Radimo sa srpskom vojskom svaki dan, imali smo vežbe, obuke, niz stvari sa srpskom vojskom… Sada mnogo više radimo zajedno nego sa OVK ili šta god da je iz njih nastalo – rekao je Hil.
Dodao je da razume pitanje da li pozivi da se razgovara o budućnosti znači zaboraviti zločite nad Srbima, te da su protekle decenije težak period istoriji, jer je bilo mnogo zločina koji su razmatrani u raznim tribunalima, pa i nad Srbima.
Naveo je, međutim, da je njegova funkcija da gleda unapred – da li Srbija i SAD imaju dovoljno toga zajedničkog da urade više.
– Imam snažan osećaj da imamo i nadam se da ćemo to moći – rekao je Hil.
Na konstataciju da se ne vidi ista odlučnost u obraćanju Prištini i Beogradu, primera radi o Zajednici srpskih opština, jer se čini da su SAD prilično blage kada treba da ubede Prištinu da sprovede ono na šta se obavezala, kaže da je to samo percepcija Beograda, jer je, navodi, Vašington zauzeo čvrstu liniju i jasno stavio do znanja da je to odavno zakasnela obaveza.
-. ZSO je dogovorena pre 11 godina i naš stav, i stav EU, a čuli smo i Đuzepa Borelja da govori o tome, jer da ZSO mora da se formira. Ona je neophodna i rešila bi mnoge probleme, na primer, pitanje oko penzionera – kako doći do sredstava za penzionere, kako se rešava pitanje dinara, kako upravljati školstvom… Sve ovo bi se rešilo sa ZSO – naglasio je Hil.
Ponovio je da SAD stoje iza toga i na tome insistiraju.
– Mislim da jeu jednom trenutku I naš izaslanik Gabrijel Eskobar, u vezi sa ZSO i Kurtijem, rekao da ćemo to uraditi sa Kurtijem ili bez njega. To su jake reči i SAD su stajale iza njih. Tu su pregovori, moraš da rešiš stvari, nije lako, ali posvećeni smo tome i siguaran sam da ćemo u određenom trenutku to uraditi – rekao je američki ambasador.
Na konstataciju da je već bilo potrebno 11 godina, uzvratio je da “neće sediti i braniti 11 godina”, jer je to predug period u nečijem životu, te da su SAD vrlo jasno pokazale posvećenost da podrže proces Miroslava Lajčaka, u čijem je centru pitanje srpskih opština.
– To mora da se uradi. Srpski narod koji živi na Kosovu treba da zna kakva je njegova budućnost, treba da zna kakva je budućnost njihove dece, tako da smo apsolutno posvećeni tome. Ton, način na koji pristupamo, pa to se svodi na to kako pregovarate o stvarima, ali mi smo bili potpuno jasni ne samo ovde u Beogradu, već i u Prištini da to mora da se uradi – ponavlja Hil.
Na primedbu da to znači da ne očekuje da neki novinar za 25 godina američkom ambasadoru postavi isto pitanje – kada ćemo dobiti zajednicu srpskih opština na Kosovu, odgvorio je: “Nadam se da ne”.
“Ne planiram da budem ovde za 25 godina, ali ko god da je ovde, nadam se da ćemo imati mnogo bolji odgovor po tom pitanju. Voleo bih da tamo vidim normalan odnos između Kosova i Srbije. Voleo bih da vidim normalnost kako bi ljudi mogli da gledaju na te granice kao na granice koje spajaju, a ne granice koje dele. Voleo bih da vidim ceo region kome zajedno ide mnogo bolje i da ceo taj region na kraju bude u Evropskoj uniji. I iz tog razloga, neću biti pesimista po ovom pitanju. I dalje sam optimista da sve to ima smisla, da možemo ovo da uradimo. Ali mislim da ljudi treba da imaju mnogo optimističniji pogled na stvari, da razumeju logiku i da to urade, a to uključuje i ljude u Prištini”, rekao je Hil.
Prisetio se da je pre 25 godina, uoči 24. marta 1999. Godine bio američki ambasdor u Skoplju, i da je tokom poslednje posete Ričarda Holbruka pratio američkog diplomatu na tom putu, nakon čega se vratio u Skoplje.
Na pitanje da li je tokom te posete postojala šansa da se bombardovanje izbegde, odgovorio je da je postojala nada da se to može izbeći.
– U Rambujeu se pokušalo da se uspostavi široka autonomija za Kosovo. Albanska strana je to prihvatila, srpska nije. U međuvremenu je došlo do dodatnih vojnih akcija na Kosovou, za koje smo smatrali da treba da odgovorimo i da ih zaustavimo – rekao je Hil.
Na primedbu da su uslovi u Rambujeu za Srbiju bili neprihvatljivi, kaže da u to vreme niko nije bio oduševljen bombardovanjem Srbije.
– Pitanje je bilo da se zaustavi krvava i sve krvavija stvar na Kosovu i to je bio napor da se pokušaju zaustaviti Miloševićeve snage – dodao je ambsador.
Napomenuo je da, ipak, nije očekivao da će se 25 godina kasnije pričati o tome i o retrospektivi svega što se desilo, radije nego o tome šta bi se moglo uraditi posle ovih 25 godina.
Dodao je i da su očekivanja SAD u Rambujeu bila da će za nekoliko godina svi biti u Evropi, ali je ishod očigledno bio drugačiji.
– Ali, to ne menja ono što treba da se uradi. Za Srbiju je pravo mesto u Evropskoj uniji i mi bismo želeli da pomognemo Srbiji da tamo stigne. Nadam se da će se to dogoditi pre nego kasnije – rekao je Hil.
Na konstataciju da je 2024. godina, u odnosu na 1999, budućnost od 25 godina, a da ljudi u Srbiji ne misle da su pošteno nagrađeni za svu saradnju i teške kompromise koje su napravili, da bi postigli mir i da bi sa ostvarili dobre odnose sa SAD, Hil je prizneo da postoji politika nezadovoljstva i ideja da se Amerika nije dovoljno dobro odnosila prema Srbiji.
– Želeo bih, međutim, da istaknem da biste te godine, pre 25 godina, bili pod teškim pritiskom da pronađete američku investiciju u Srbiji. A, danas su SAD investirale ne samo u razne fabrike, već i u neke od najsavremenijih tehnologija koje imamo. I ta tehnologija je deo američko-srpskih odnosa – ukazao je ambasador Hil.
Razlog zbog kojeg su SAD najveći srpski trgovinski partner u servisima, vidi u činjenici da u Srbiji rade visokotehnološke kompanije koje zapošljavaju mlade Srbe, od kojih mnogi nisu ni rođeni tokom događaja o kojima se govori.
– A, ipak su sjajni radnici velikih američkih kompanija. Voleo bih da vidim više ovakvih investicija. To je veliki deo mog posla, da privučem investitore. I, moram da kažem, razgovarati sa američkim investitorima danas o Srbiji nije razgovor o 1999. To je razgovor o tome kako vidimo Srbiju u budućnosti. Da li će Srbija, po našem mišljenju, postati članica Evropske unije? Koji su problemi sa kojima se Srbija suočava? Koji su problemi? Koje su mogućnosti? To su razgovori koje vodimo – dodao je Hil.
Na pitanje kakav je njegov stav u tim razgovorima, odgovara da uvek kaže da Srbija ima dobru budućnost.
– Mislim da Srbija ima talentovanu radnu snagu. Ekonomiju koja ide napred. Srbija ima problema. Svi znamo koji su problemi. Ali, mislim da je možda jedan od najvećih problema koje Srbija ima… pre svega, da postoji veliki ponos u Srbiji kakav bi i trebalo da bude, ali postoji i doza pesimizma da taj ponos neće biti u skladu sa dostignućima. A, ipak verujem da je ovo zemlja koja može biti veoma uspešna – poručio je Hil.
Na konstataciju da je na Tviter nalogu ambasade SAD, nakon pristupanja Švedske Natou, osvanula poruka da “imaju ideju” da Srbija bude sledeća članica, i pitanje gde greše u “pokušaju da osvoje dušu i razum srpskog naroda”, američki ambasador je odgovorio da je na Srbiji da odluči, ali da je možda, posle 25 godina, dobro vreme da se pogleda šta je najbolje da čuva bezbednost u budućnosti.
– Sada Srbija vodi politiku vojne neutralnosti i mi tu politiku apsolutno poštujemo. Ali, Srbi mogu u jednom trenutku doći do drugačijeg zaključka. Na primer, Švedska je vodila politiku neutralnosti. To je trajalo 200 godina. Napravili su promenu. Tako da mislim da je nekako na Srbiji da odluči šta želi da radi. Svakako da razumem problem odnosa prema NATO. Ja to razumem. Najbolje što mogu da uradim je da budem otvoren koliko mogu i, pre svega, da shvatim da postoji još jedan narativ o ovom pitanju. Ali, da li Srbija u nekom trenutku treba da bude deo kolektivne odbrane? To će biti na Srbiji da odluči – jasan je ambasador.
Na pitanje o potencijalno velikom američkom projektu u Srbiji u oblasti nekretnina, uzvratio je da ne želi da govori o takvim pregovorima, budući da nema potpisanog ugovora.
– Ne bavim se ovim pitanjem. U ambasadi se trudimo da pomognemo svim mogućim kompanijama. Nije mi poznato da su nam se oni obraćali – dodao je Hil.
(RTS)
