SRBIJA je spoznala razliku ko su joj prijatelji, a ko partneri i u skladu sa tim mora da traži i sagledava nove prostore za izgradnju uravnotežene spoljne politike sa svim važnim faktorima međunarodnih odnosa – posebno sa onim blokom, koji reafirmiše odbačene principe ravnopravnosti i u velikoj meri štiti naš suverenitet i teritorijalni integritet.
Foto: EPA
Jasniji zaokret ka zemljama globalnog juga jeste dobra osnova da se krene u plansko, sistematsko razvijanje svestranih odnosa sa članicama BRIKS i da se na taj način hvata korak i gradi neutralnija pozicija u uslovima tektonskih promena u svetskom poretku. Istovremeno, to ne znači prekid na drugom “savezničkom polu” – puta ka EU i ekonomskih benefita, ali ta saradnja mora da se temelji isključivo na ravnopravnom tretmanu, a ne na ucenama i pritiscima.
Ovako naši sagovornici vide odluku kabineta u Nemanjinoj 11 da potpredsedniku Vlade Aleksandru Vulinu u delokrug rada dodeli i jačanje veza sa zemljama BRIKS, koje su sve važniji ekonomski, ali i globalni politički faktor. Oni smatraju da je ovaj blok naša šansa za branu pre svega, nacionalnih interesa, ali i ekonomske saradnje.
Nekadašnji šef diplomatije Živadin Jovanović ističe da je ovaj potez simbolična odluka koja govori o pažnji koju Srbija poklanja globalnim promena i u tom okviru, ključnoj ulozi BRIKS.
Poziv predsedniku u Kazanj
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić dobio je nedavno poziv da prisustvuje samitu zemalja BRIKS u ruskom Kazanju od 22. do 24. oktobra, kao specijalni gost. On je to pomenuo tokom obraćanja 29. marta, zahvalivši se na pozivu i rekavši da će on na vreme biti razmotren. Poziv Srbiji protumačen je kao odraz politike proširenja BRIKS, za koji su 34 zemlje izrazile interesovanje.
– Smatram da je to pozitivan signal, a dalji razvoj će zavisiti od realnih poteza u politici u oblasti političkog dijaloga, preko ekonomske saradnje do veza našeg naroda sa narodima zemalja članica – objašnjava Jovanović za “Novosti”. – Srbija ima dobre odnose sa nekim članicama BRIKS, a sa pojedinim i odnose strateškog sveobuhvatnog partnerstva. Ovo dodatno interesovanje koje smo ovim iskazali, jeste znak da će Srbija svemu tome pristupiti sistematski.
Srbija je i do sada i bez ovakvih signala da će graditi čvršće odnose, ukazuje Jovanović, uživala izuzetnu podršku članica BRIKS i globalnog juga u celini na međunarodnom planu, a posebno u okviru sistema UN. Većina zemalja, ističe on, podržava Srbiju u njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu.
Razmena 9,7 milijardi dolara
PREMA podacima RZS, u periodu od januara do decembra 2023. godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa zemljama ovog bloka iznosila je 9,7 milijardi dolara (izvoz: 2,5 milijardi i uvoz 7,1 milijardi). Najveća robna razmena bila je sa Kinom: 6,09 milijardi dolara, a najmanja sa Južnoafričkom Republikom 144,6 miliona dolara. Tokom prethodne godine najviše smo izvozili sveže jabuke (Indija), rude bakra (Kina i Brazil), hranu za životinje i belu tehniku (Ruska Federacija), generatore (Južnoafrička Republika), dok smo najviše uvozili aluminijum, prirodni gas, ureu, mineralna đubriva, kafu…
– Takođe, ne smemo zanemariti da se globalna većina zalaže za rešavanje pitanja KiM u skladu sa međunarodnim pravom i poveljom UN i na osnovu Rezolucije 1244. Podržavaju nas i u doslednom sprovođenju Dejtonskog sporazuma i očuvanja RS i srpskog naroda kao konstitutivnog naroda u BiH. Glasanje o Rezoluciji o Srebrenici je takođe, pokazalo da su ključne zemlje glasale ili protiv ili uzdržano. Svakako, potez Srbije da ide u pravcu unapređenja odnosa sa BRIKS, signal je da prepoznaje iz kojih struktura svetske zajednice može da računa na podršku.
Jovanović ističe da je prema njegovom mišljenju značajnije da Srbija izgradi stvarnu ravnotežu, ne samo pretežno sa Zapadom, nego sve više i sa onim delom svetske zajednice koja čini globalnu većinu, i koja Srbiju niti ucenjuje niti izoluje, već je podržava:
– Treba da prekinemo da stalno našu spoljnu politiku baziramo na tome šta će Zapad reći i kako će da gleda na nezavisnu politiku Srbije koja želi da ostane na sopstvenom putu. Sa Zapadom treba da razvijamo ekonomsku saradnju, ali ne da povlađujemo njihovim neokolonijalnim metodama prema Srbiji i Balkanu, već da nas tretiraju kao ravnopravnog partnera. Istovremeno, mnogo brže da razvijamo odnose sa BRIKS i da na taj način smanjujemo i ekonomsku i političku zavisnost od zapadnih zemalja.
I Srpska bi dogovore
PREDSEDNIK Republike Srpske Milorad Dodik uoči nedavnog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, poručio je da će od njega zatražiti da se razmotri način na koji bi se moglo obezbediti prisustvo RS i njena vidljivost na forumu BRIKS.
– BRIKS-om predsedava Rusija i smatram da mi moramo da i pored opredeljenja ka Evropskoj uniji, imamo otvorene kanale saradnje i dogovore sa drugima pa i sa zemljama u okviru BRIKS – rekao je Dodik.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe da to što je Vlada imenovala posebnu osobu koja će se baviti odnosima Srbije i BRIKS govori o činjenici da naša zemlja nije zadovoljna svojim evropskim putem i da traži načine kako da obezbedi nove ekonomske mogućnosti za saradnju, plasman robe i uopšte, trgovinu.
– Ovaj savez sve više dobija na značaju i potpuno je prirodno da se i Srbija okreće na tu stranu – objašnjava prof. Savić za naš list. – Iako u njemu postoje zemlje koje imaju međusobnih problema, one su procenile da je globalna opasnost veća od toga. Kako napreduje ova organizacija, koja nije tako striktna kao EU, tako će naterati mnoge zemlje da se okrenu ka članstvu u BRIKS.
Kako prof. Savić ističe, Srbija ne treba da odustane od svog evropskog puta, već paralelno da radi i na učlanjenju u BRIKS:
– Rusija je uvek isticala da nema ništa protiv našeg evropskog puta, dok iz Evrope čujemo drugačiji ton pun uslovljavanja. Kina takođe nama koristi za put ka BRIKS, ona je vodeća zemlja. Srbija u suštini može samo da dobije sa učlanjenjem.
