BRISELSKI krivični sud osudio je na doživotni zatvor Božidara Spasića, Andriju Draškovića i Veselina Vukotića zbog ubistva Envera Hadrija, predsednika Komiteta za odbranu ljudskih prava na Kosovu, 1990. godine u Sen Žilu, piše belgijski list Brisel tajms.
Foto: YoutubePrinscreen/Jutarnji Program TV Happy
Briselski krivični sud osudio je na doživotni zatvor Božidara Spasića, Andriju Draškovića i Veselina Vukotića zbog ubistva Envera Hadrija, predsednika Komiteta za odbranu ljudskih prava na Kosovu, 1990. godine u Sen Žilu, piše belgijski list Brisel tajms.
Kako navodi taj list, Veselin Vukotić i Andrija Drašković proglašeni su krivim da su izvršili zločin, a Božidar Spasić, pravnik i nekadašnji obaveštajac, da je naredio ubistvo. Presuda je izrečena poslednjeg dana stare godine, u utorak 31. decembra.
Enver Hadri ubijen je u svom automobilu dok je stajao na semaforu u Sen Žilu 25. februara 1990. godine.
Profesionalne sudije i dvanaest porotnika nisu odobrili nijednu olakšavajuću okolnost za trojicu osuđenika pa su im odredili doživotni zatvor odnosno maksimalnu kaznu.
Foto: N. Paraušić
Kako se dalje navodi u tekstu “Brisel tajmsa”, istraga koja je trajala nekoliko godina zaključila je da se radilo o političkom ubistvu, koje su naredile obaveštajne službe bivše Jugoslavije, uz logističku pomoć beogradskog podzemlja.
Spasić, Drašković i Vukotić bili su osuđeni za ubistvo Hadrija 2016, a zatim je 2017. drugostepeni sud u Briselu ukinuo presudu kojom je Andrija Drašković osuđen na doživotnu robiju. Kako su tada novinarima u Srbiji rekli Draškovićevi advokati, proces je trabalo da počne u oktobru ili novembru te godine u odnosu na Andriju Draškovića, “pri čemu uopšte nisu spomenuli Spasića i Vukotića”.
“Pretpostavljam da se i njima ponavlja suđenje, jer je u pitanju isti događaj“, rekao je za Krik advokat Veljko Delibašić.
Ko je bio Enver Hadri
Albanski emigrant poreklom iz Peći, Enver Hadri, bio je predsednik emigrantske separatističke organizacije „Savez Kosova sveta“, au vreme ubistva bio je predsednik Komiteta za zaštitu ljudskih prava Albanaca.
Hadri je 25. februara 1990. godine, oko 16 sati, bio za volanom svog automobila kada se zaustavio na semaforu na kome je svetlelo crveno. Tada mu se približio drugi automobil. Prozor na mestu suvozača drugog vozila se spustio i začula se pucnjava, prema rečima nekoliko svedoka. Enver Hadri, star 49 godina, pogođen je metkom u glavu i preminuo je dva sata kasnije.
Ubistvo Envera Hadrija smatra se jednom od poslednjih likvidacija u režiji Udbe, to jest Službe državne bezbednosti. Belgijski mediji navode da je dugogodišnja istraga pokazala da je u pitanju bio politički atentat koje su organizovale obaveštajne službe bivše Jugoslavije, uz logističku podršku beogradskog podzemlja. Svoj trojici optuženih suđeno je u odsustvu.
Hadrijeva kćerka, Teuta Hadri je nakon prve presude saopštila da je izrečena kazna za ubistvo njenog oca “velika pobeda pravde nad političkim kriminalom”.
Inače, kao dokaz protiv Spasića se na suđenju koristila njegova knjiga “Lasica koja govori” objavljena 2000. godine, a u kojoj je bivši šef specijalaca DB opisao način na koji je ubistvo izvedeno.
Spasić u knjizi tvrdi da je Hadri bio terorista, te da je ubijen kako bi se zaustavio atentat na tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
“Sude na osnovu toga što sam ja napisao a ja sam samo opisao ono što sam čuo od drugih o toj operaciji”, rekao je Spasić 2016. nakon prve presude u Belgiji.
Jedan od osuđenih za ubistvo Hadrija, srpski državljanin poreklom iz Nikšića, Veselin Vukotić je inače bio označen kao izvršilac prvog mafijaškog ubistva u Beogradu u klubu „Nana“ u martu 1990, kad je likvidiran Andrija Lakonić.
(Brisel Tajms)
