AKO je postojala i trunka dileme, više je nema: rampa na putu do Brisela biće nam potpuno podignuta tek kada postavimo bedem na onom koji vodi ka Moskvi.
Foto AP
Beogradu se u ovim trenutku ne ostavlja mogućnost da ostane na srpskom putu kojim zemlju sada vodi naš državni vrh, a koji podrazumeva nastavak evrointegracija, uz očuvanje dobrih veza sa prijateljskim državama, pre svega sa Rusijom i Kinom.
Najnoviji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku naše zemlje ka EU, koji je pre dva dana predstavljen u Briselu, svojevrsni je zbir svih poruka koje su nam u manje-više uvijenoj formi slate otkad je počeo rat u Ukrajini.
Umesto klasičnih birokratskih fraza o “potrebi usklađivanja sa spoljnom politikom”, visoki predstavnik EU za bezbednosnu i spoljnu politiku Đozep Borelj uputio je vrlo konkretnu poruku.
– Ne možete održavati odnose sa Rusijom, pretvarati se kao da se ništa nije promenilo i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU. Treba odabrati jedno ili drugo. Želimo da od Srbije dobijemo konkretne garancije što se tiče strateškog opredeljenja. Odnosi sa Rusijom ne mogu da budu takvi da se nastavi po starom, s obzirom na ruski napad na Ukrajinu.
Za sve koji nisu čuli, ili su prečuli Borelja, isti stav izneo je i šef delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre, koji je predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću predao izveštaj EK.
– Jedna od ključnih stvari je usklađivanje spoljne politike Srbije i EU i to je oduvek bio deo pregovora. U geostrateškom kontekstu, posle ruske agresije na Ukrajinu, to je postalo još važnije. Teško je pomisliti da možemo da imamo odnose sa Rusijom kao da je stanje normalno. U tom smislu je geostrateška orijentacija Srbije još važnija – rekao je Žiofre za RTS.
U ovom trenutku od Beograda se, dakle, traži da što pre uvede sankcije Ruskoj Federaciji, da ostvari napredak u dijalogu sa Prištinom i reforme, s akcentom na vladavinu prava. S druge strane, u ponudi je otvaranje klastera 3, koji već duže stoji u fioci, a poslednji paket poglavlja naša zemlja je otvorila decembra 2021.
Krenimo redom. Usklađivanje sa spoljnom politikom EU, što je eufemizam za paket sankcija Rusiji, od Beograda je zatraženo dan nakon što je briselska politika dvostrukih aršina ponovo zasijala. Umesto da posegnu za konkretnim merama protiv Prištine i režima Aljbina Kurtija koji sve preduzima da očisti KiM od Srba, zvaničnicima EU zasmetali su zakoni koje je Vlada u Beogradu usvojila da bar malo olakša život našim sunarodnicima. Podigli su obrvu na propise koji će nezaposlenima i starijima od 65 godina doneti socijalne naknade, kao i na akt po kojem će odgovarati svi koji čine zločine nad Srbima i nealbancima.
Drugo, za ulazak u “klub 27” od Beograda se traži i napredak u dijalogu sa Prištinom i sprovođenje obaveza proisteklih iz tog procesa. I sve to se saopštava svega nekoliko dana nakon što je u Briselu, na još jednoj rundi tehničkog dijaloga, i posrednik iz EU Miroslav Lajčak mogao da se uveri ko sve koči. Predstavnik Prištine jedva je nateran da sedne za isti sto sa direktorom Kancelarije za KiM Petrom Petkovićem, a odbio je da se postigne bilo kakav pomak. Uprkos progonu Srba i miniranju dijaloga, Priština je dobila čitav niz pohvala u najnovijem izveštaju EK.
Treće, lista uslova Beogradu se uručuje nakon što je nedavno Evropski parlament, jedna od važnih institucija EU, za izvestioca za našu zemlju izabrao Hrvata Tonina Piculu. Taj neskriveni srbomrzac zadužen je da prati situaciju u našoj zemlji i da podnosi redovne izveštaje, a prethodni mandat evroposlanika potrošio je na podmetanje klipova u točkove Srbije kad god mu se ukazala prilika.
Ima još mnogo dokaza briselskih dvostrukih aršina i licemerja, ali ovo su samo najsvežiji koji ruše tezu o opštevažećim “standardima EU”. Da će se naša zemlja naći u veoma teškoj spoljnopolitičkoj poziciji znalo se čim je otpočeo rusko-ukrajinski sukob, s obzirom na to da je Beograd svima jasno stavio do znanja da će se čvrsto držati principa međunarodnog prava i poštovanja teritorijalnog integriteta svih zemalja, ali da bez obzira na sve pritiske neće uvoditi sankcije Rusiji koja je dosad nebrojeno puta branila pozicije naše države u međunarodnoj areni.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović kaže, za “Novosti”, da Srbija uprkos jačanju pritisaka mora da ostane na svom, srpskom putu, navodeći da za to ima i moralni i pravni osnov. On smatra da glavni potez treba da povuče EU, koja je i stvorila ključne probleme, tražeći da se oni sada neprincipijelno rešavaju. Kada je reč o poziciji naše zemlje, Jovanović izlaz vidi u tome da se Zapad postavi principijelno i prema pitanju KiM i prema Rusiji.
– Rat u Ukrajini ne može da se pojednostavi, pa reći da je sve počelo tako što je Rusija prešla granice druge države. Svemu su prethodile provokacije, pokušaji nasilnog svrgavanja vlasti, a tu je i “Majdan 2014.” i zadiranje u osnovno pravo države da brani bezbednost.
Jovanović ukazuje i da je EU, kada je reč o Srbiji i njenoj pokrajini KiM, već dvaput grubo prekršila međunarodno pravo. Prvo, kada su ključne članice Unije, gazeći Povelju UN, učestvovale u NATO agresiji, a zatim i kad su poništile Rezoluciju 1244 i svoju misiju Euleks, insistiranjem na brzom priznavanju lažne države Kosovo:
– Sada je u toku njihov treći pokušaj kršenja pravila, jer se EU obavezala da nove članove prima po istim merilima koja su važila i za sve prethodne. Međutim, od nas se traži deo naše teritorije i da se priključimo sankcijama koje nisu uvele UN. U našem je interesu da budemo članica EU, ali da se prethodno povuče priznavanje tzv. Kosova, i da se otvore pregovori oko Ukrajine tako da njima budu podjednako zadovoljne sve strane.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je istakao da evrointegracije naše zemlje idu sporo, i izneo šta je razlog:
– I kad god biste pomislili da je to zbog pravnog sistema, vladavine prava ili ne znam čega, reći ću vam da nije. Da priznamo nezavisno Kosovo i da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, sutra bismo bili članica EU. Odmah. I bili bismo najbolja zemlja na svetu.
Otvaranje klastera kao ohrabrenje
DIREKTOR Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić smatra da bi otvaranje klastera 3 bio važan korak koji bi ohrabrio one koji podržavaju ulazak Srbije u EU i koji veruju da je to obostrani interes, ali, sa druge strane, i utišao one koji vide skepticizam kada je reč o Briselskom sporazumu i uslovljavanju Srbije dijalogom u kojem ne postoji druga strana.
– Umereni sam optimista, jer uz sve dobre aspekte i dalje imamo duboki animozitet i kreiranje skepticizma da li je Srbija “mala Rusija”, a da ne pričamo o Hrvatima koji u kontinuitetu gledaju da zaustave napredovanje Srbije na putu ka EU – kaže Miletić, za Tanjug.
On smatra da će, ipak, veliki napori Srbije u održavanju agende evropskih integracija na kraju biti ispoštovani.
Jači pritisci
PREDSEDNIK Vučić otkrio je nedavno da nikada nije bio veći unutrašnji pritisak različitih spoljnih službi koje žele da skrenu put Srbije i naglasio da je “put Srbije jedini dobar put”.
Vladislav Jovanović uveren je da će zapadne sile i spolja i iznutra jačati pritiske da Srbija promeni kurs, ali smatra da će one biti takvog intenziteta da nas ne izbace iz njihove “orbite”, odnosno iz zone njihovog uticaja.