NEKADA ugledni britanski list Financial Times ozbiljno se kompromitovao objavljivanjem teksta koji već u naslovu donosi potpuno lažnu vest da „Srpski protesti esklaliraju zbog predloženog rudnika litijuma“.
Da očigledno nije reč o inostranoj dezinformativnoj kampanji usmerenoj protiv Srbije sa ciljem oživljavanje propalih protesta usmerenih na izazivanje Beomajdana, ovaj pamflet bi se čak mogao okarakterisati kao komičan, jer je objavljen samo jedan dan posle fijaska ispred RTS-a, koji je okupio manje od 1800 građana. Drugim rečima, u pitanju je više nego deset puta manji skup od onog koji je održan 10. avgusta, takođe u Beogradu.
U nastavku teksta Financial Times nastavlja sa tendencioznim predimenzioniranjem broja učesnika na poslednjem protestu, pri čemu kao ključne izvore informacija koristi isključivo plejadu prozapadno orijentisanih lažnih ekologa, poput aktivista „Eko straže“ i Sava Manojlovića, kao i, citiramo, „neke stručnjake“.
Sa druge strane, britanski list izbegava da prenese makar jedan argument relevantnih srpskih institucija, ali ne propušta da besprekorno legalne i legitimne političke uspehe predsednika Srbije otrovno i podmuklo nazove pobedama „na spornim izborima u decembru i maju“.
Na samom kraju teksta Financial Times i njegov glavni sagovornik Bojan Simišić iz „Eko straže“ naivno upadaju u zamku koju su sami postavili, insistirajući na tezi da organizatori Beomajdana nemaju baš nikakvu podršku sa Zapada. Bilo bi vrlo interesantno čuti njihov odgovor na krajnje jednostavno pitanje: A šta je medijska promocija u listu Financial Times organizatora protesta i njihovih ciljeva, kao i relativizacija njihove odgovornosti za nasilje počinjeno 10. avgusta, ako ne direktna i otvorena podrška sa Zapada?