PATRIOTIZAM u knjigama za decu – da li ne?, pitanje je na koje autori okupljeni oko izdavačke kuće “Dobrodetelj” i edicije “Dobro dete”, odreda daju nedvosmislen potvrdan odgovor.
Dobrodetelj
– Naravno da je patriotizam u knjigama za decu potreban i važan, jer ako najmlađi nemaju znanje o svojim precima, o predačkom kodu koji nose, kako bi mogli znati išta o sebi samima? – odgovara nam, i pita (se), Milena Kovačević, profesor srpskog jezika i književnosti, autorka dveju knjiga iz ove edicije, pa i poslednje naslovljene “Budi čovek – primeri čojstva kod Srba”, koju je upečatljivim ilustracijama upotpunio Predrag Ikonić.
U doba sveopšte olake upotrebe same reči, pa i pojma patriotizam koji se neretko doživljava čak i kao nešto negativno, nepotrebno, Milena je iz novije istorije srpskog naroda probrala, i najlepše primere časti i ljudskosti utkala u priče o vrlim našim precima, sabrane u tom najnovijem biseru iz edicije “Dobro dete”.
– Još sam pišući knjigu o junakinjama Velikog rata, naišla na priču o, malo je reći – džentlmenskom, plemenitom postupanju srpskih vojnika prema ostavštini austrijskog oficira poginulog u bici za Beograd. Vojnici su njegovoj porodici u Beč poslali pismo od ćerke nađeno mu u džepu, njegove lične stvari i poruku u kojoj kći i udovicu obaveštavaju da im je otac porodice pao hrabro i časno, i pozivaju ih da po završetku rata dođu u Srbiju po njegove zemne ostatke, dajući im lokaciju na kojoj je sahranjen – opisuje autorka trenutak u kome je poniklo seme ideje o posebnoj knjizi posvećenoj primerima ljudskosti. – Počela sam da tragam za sličnim postupcima koji pokazuju takvu dragocenu, čojstvenu crtu, primerima plemenitosti prema neprijatelju.
Među koricama knjige “Budi čovek”, koju otvara priča o dobrim Samarićanima, našle su se pripovesti o časti i čojstvu od Karađorđa i Kralja Milana – koji je dopustio transport humanitarne pomoći za neprijateljsku bugarsku vojsku preko Srbije, preko gotovo nepoznate priče iz perioda školovanja Momčila Gavrića u inostranstvu, zatim onih iz Drugog svetskog rata – poput neverovatne storije o Milanu Smoljanoviću, Srbinu kome je ustaša pobio roditelje, ženu i četvoro dece, a on potom u osvetničkom pohodu, zatekavši suprugu i decu svog krvnika skrivene pod stolom, ne samo da je krvniku oprostio već njegovu porodicu odbranio od odmazde svojih saboraca i pomagao ih do kraja života… Sve do priča poput one o čuvenom niškom doktoru i časnom borcu Lazi, i drugih svetlih primera ljudskosti iz zlog doba rata u Bosni – perioda o kome svedoči i Predrag Ikonić, veteran sa bosanskog ratišta, koji je i sam spoznao koliko je teško u takvim vremenima pronaći u sebi, pa i u drugome, zrnce ljudskosti, plemenitosti, oprosta.
Da ga je rad na njegovoj trećoj knjizi za “Dobrodetelj” zatekao u teškoj životnoj situaciji, otkriva za “Novosti” ovaj vrsni ilustrator i kaže:
– Moj otac koji je bio teško bolestan, pao je u postelju, nepokretan i slep, i dok sam radio ilustracije bio sam sve vreme uz njega, to su bila poslednja dva meseca njegovog života. – Kada pročitate knjigu i osetite toplinu, ljudskost i ljubav koja zrači iz svake Milenine priče, videćete da ni ovo što se meni dešavalo dok sam crtao kao i mnoge stvari u životu, nije slučajno. Zahvalan sam izdavaču što mi je pružio priliku da radim na jednoj ovakvoj zbirci koju moj otac, dobričina, nije dočekao da vidi i pročita, ali ga ima u svakoj od mojih ilustracija.
Baš kao što u svakoj od ovih priča, koje plamte svetlošću najdublje čovečnosti probuđene u našem čoveku i u najmračnijim vremenima sveopšteg stradanja, klija seme dobrote koje čeka da ponikne u umovima i dušama mladih čitalaca.
Patriotizam je vraćanje sebi
PATRIOTIZAM u knjigama za decu – da ili ne?, pitanje je koje se, od proteklog Sajma knjiga do danas, našlo i u fokusu dveju tribina.
– Patriotizam u dečijim knjigama je vraćanje sebi, prenošenje deci stava da je voleti svoje, svoju porodicu, narod i otadžbinu, normalno i dobro. To je na tragu onoga što slobodna i suverena Rusija radi već neko vreme, promoviše patriotizam kao vrhunsku vrlinu. Mi želimo da prenesemo deci najbolje od srpstva, njegove vrhove, pa stoga deci pišemo o velikim muškarcima i ženama iz naše istorije, velikim događajima i bitkama, kao vrhovnim srpskim vrednostima i vrlinama. U eri potiranja svega tradicionalnog mi decu vraćamo korenima srpskog naroda, korenima sopstva, korenima srpstva – kaže, za “Novosti”, izdavač i pisac Aleksandar Miljević, osnivač izdavačke kuće “Dobrodetelj” i tvorac edicije “Dobro dete” u kojoj je, posle ilustrovanih knjiga o srpskim herojima od Kosovskog boja do naših dana i o junakinjama Velikog rata, objavio i knjige o odbrambenom ratu Srbije protiv NATO, posebnu knjigu o “srpskom Termopilu” zvanom bitka na Košarama, te knjigu “Dogodine u Prizrenu” – a svako je od ovih izdanja inspirisano i utemeljeno upravo na primerima časti, hrabrosti, čojstva našeg ratnika i čoveka kroz istoriju.
Pored Miljevića, o patriotizmu u knjigama za decu u četvrtak su na tribini u Ruskom domu govorili i potpukovnik Đorđe Aničić, zamenik komandanta PVO diviziona Vojske Srbije koji je oborio “nevidljivi” američki avion F-117, Ivan ranković, učesnik bitke na Košarama, te oprobani dvojac autora više patriotskih knjiga za decu u izdanju kuće “Dobrodetelj”: istoričar Milan Bojić i Milena Kovačević, profesor srpskog jezika i književnosti.
