U NOVOM broju časopisa “Savremenik”, koji postoji od 1955, a od 1992. objavljuje ga “Apostrof”, čiji je glavni urednik Srba Ignjatović, izdvajaju se prilozi posvećeni Milanu Oklopdžiću (1948-2007), zaboravljenom kultnom piscu, “fajteru sa Čubure”, kako je nazivan.
Milan Oklopdžić, Foto Privatna arhiva, iz knjige A. Đuričića “Čuvarkuće”
Prisećajući se dugogodišnjih druženja i razgovora sa Mikom Oklopom, što mu je bio prepoznatljivi nadimak, i to još od zajedničkog služenja vojnog roka u Dubravi kod Tuzle, pisac Dragan Stanišić, beleži:
– Svake nedelje u emisiji na radiju Momo Kapor je hvalio njegov debitantski roman CA. blues (“Kalifornijski bluz”, 1981), koji je doživeo nezapamćenu popularnost. Za kratko vreme prodat je u 100.000 primeraka, nezvanično i 120.000, što je bilo nezabeleženo u našoj savremenoj beletristici. Kulturni poslenici, dotad nazivani branioci urbanog mentaliteta, ostali su nemi. Prisustvovali smo masovnom izdajstvu sopstvene mladosti i muzike koja je bila neraskidivi deo uspomene mnogih generacija. Tek poneki intervju. I kao što to često biva kod nas, ogromni tiraž piscu nikada neće biti oprošten.
Sledeće godine objavio je odličan savremeni roman “Video” o muzičarima, glumcima i kamermanima, koji su stasavali na vrelom prestoničkom asfaltu. Kritičari su delo hladno dočekali, izgovarajući se kako “nije dostiglo književni kvalitet prethodnog romana”. Slično su prošli i sledeći romani “Metro” i Horseless. Tako je doživeo sudbinu umetnika koju mu je predvideo Borislav Mihajlović Mihiz, u jednom prijateljskom razgovoru, u kancelariji na vrhu Ateljea 212: “Sad te hvale, kasnije će da te muče”. Znao je prepredeni lisac da mu popularnost debitantske knjige nikada neće biti oproštena.
U čuvenoj knjižari sa Kalajićem, Vlajčićem , Dolencom i Kaporom, Foto: Privatna arhiva, iz knjige A. Đuričića “Čuvarkuće”
Rođeni Čuburac, Oklopdžić je posle završene dramaturgije u Beogradu, kao Fulbrajtov stipendista, magistrirao u Kaliforniji, uz čuvenog dramskog pisca i glumca Sema Šeparda, a zatim se vratio u našu prestonicu. Marta 1992. sa porodicom se iselio u Ameriku, gde je i umro od posledica srčanog udara, tek što je zakoračio u 59. godinu života.
Igrom sudbine Oklopdžić je ušao u književnost kao jedan od glavnih junaka romana “Čubura, negde u Kaliforniji” Svetozara Vlajkovića (1938). Roman je dat u vidu prepiske dva prijatelja, od kojih jedan boravi u Kaliforniji, bavi se pozorištem i druži sa uglednim “facama”, a to je – Mika Oklop, dok drugi u Beogradu tone u depresiju, u kome se može prepoznati sam autor. Odgovarajući na pitanja u čemu je tajna popularnosti romana CA. blues, Dušan Cicvara ističe:
– Tajna prvo leži u činjenici što pisac rođen na čuburskom asfaltu i tokom boravka u Kaliforniji, nije menjao sopstveni životni stil: džez, dop, slobodna ljubav. Drugo, pisac se čitaocima obraćao direktno, ispovedno, sa nekom mešavinom cinizma, sarkazma, i specifičnog beogradskog humora, svojstvenom mnogo više Ircima i Englezima, nego Amerima. I u kasnijim romanima obožavao je otkačene, specifične, autentične karaktere, ljude koji iskaču iz koloseka i čije životne priče ne mogu da se izmaštaju.
Foto promo
Bio je simbol slobode, različitosti, neustrašivosti, čovek koji diše ono što piše.
Fizički odlazak nekog umetnika samo pojačava sećanje i stimuliše naše pamćenje da se ne zaboravi na dela koja su stvarali pisci poput Mike Oklopa. On je u prozi išao ispred svog vremena i učinio je bitnom za naše živote, zaključio je Cicvara.
Moje ime je Džoni Voker
MNOGE rečenice iz Oklopdžićevog “Kalifornijskog bluza”, postale su deo svakodnevice, poput: “Moje ime je Džoni Voker. Izgovara se isto kao što se pije”. Ili: “Ja ne izvlačim nikog iz depresije. Ne mešam se nikome u privatan život jer mi je rečeno da se držim podalje i od svog sopstvenog”. Citirala se i ova rečenica: “Isuviše sam lak za težak posao, isuviše težak za lak posao, i isuviše seksi za noćni posao”.
