OAZA Višnjice, pešačka zona i mesto sa koga puca pogled na Dunav poznati pod imenom “Glinara” postaće, na predlog Grada, zaštićeno stanište treće kategorije. Odluka o tome naći će se na dnevnom redu današnje sednice Skupštine grada.
Foto: Udruženje građana “Za našu Glinaru”
Proceduru za dobijanje povlašćenog statusa ovog područja pokrenuo je Sekretarijat za zaštitu životne sredine krajem prošle godine.
U obrazloženju odluke navodi se mišljenje stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode o “Glinari”, koja se nalazi na Paliluli, oko sedam kilometara od centra i predstavlja zonu očuvanih prirodnih vrednosti – flore, faune sa 53 vrste biljaka (šest zaštićenih), 65 vrsta insekata (11 zaštićenih), po sedam vrsta gmizavaca i vodozemaca koji su svi zaštićeni, kao i 55 vrsta ptica, od kojih su čak 53 pod zaštitom.
U GRADU 45 SPOMENIKA PRIRODE
U POSLEDNjIH trideset godina u prestonici je proglašeno 45 spomenika prirode, tri predela izuzetnih odlika i tri staništa. Uskoro bi ovu “titulu” trebalo da ponese i “Glinara”, zelena oaza Višnjice, pešačka zona i mesto sa koga puca prelep pogled na Dunav i grad.
– Radi dostizanja plana da tri procenta od ukupne površine prestonice bude pod zaštitom, urađena je valorizacija područja Stepin lug, Šuplja stena, Gročanska ada i Bela reka – Ripanj.
– Izdvajaju se tri strogo zaštićene vrste ptica: pčelarica (Merops apiaster), bregunica (Riparia riparia) i crna čiopa (Apus apus), koje se gnezde u lesnim odsecima u severnom delu zaštićenog područja – navodi se u studiji. – Dodatnu vrednost predstavlja herpetofauna. Od sedam vrsta gmizavaca, četiri su zmije i to – eskulapov i stepski smuk, ribarica i belouška. Fauna isnsekata obuhvata 65 vrsta iz redova pravokrilaca, leptira, tvrdikrilaca i mrežokrilaca. Četiri vrste imaju međunarodnu zaštitu, odnosno nalaze se na prilozima Bernske konvecnije i Direktive o staništima.
U režimu trećeg stepena zaštite zabranjuje se kretanje posetilaca i bilo kog tipa vozila u zoni od najmanje 200 metara od vertikalnog odseka sa rupama u kojima se gnezde ptice od 25. aprila do 25 jula. Takođe, nije dozvoljeno iskopavanje i korišćenje lesa, postavljanje privremnih objekata, izradnja vikendica, solarnih panela, industrijskih objekata, sportskih kompleksa. Nije dozvoljeno ni paljenje vatre.
