GORAN Ilić je nedavno dao izjavu u kojoj je ponovo pokušao da ocrni srpsko tužilaštvo, ali i ovaj put, istina je drugačija.
Foto: Printskrin
Iza kulisa, Ilić je stajao iza lažnih optužbi tužiteljki Milene Božović i Bojane Savović, koje su s razlogom premeštene na nova mesta u okviru istog tužilaštva. Ova premeštanja su učinjena da bi se postigla veća efikasnost i obezbedila disciplina na radu.
Nove informacije otkrivaju da je Ilić od ranije bio u središtu svih ovih dešavanja, koristeći svoju poziciju da manipuliše događajima i javnim mnjenjem. Njegova uloga u kreiranju lažnih optužbi i pokušaju vraćanja tužiteljki na prethodna mesta otkriva njegovu pravu prirodu. Ove tužiteljke nisu premeštene zbog političkog angažmana kao istaknuti članovi političkog pokreta Proglas, iako se protiv njih vode etički postupci zbog toga, već zato što na novim radnim mestima nisu mogle da sprovode politički uticaj kao ranije i morale su da poštuju radnu disciplinu.
Nenad Stefanović, koji je podneo prijave protiv ovih tužiteljki, ukazuje da su oni svojim ponašanjem i javnim političkim angažmanom kršili Ustav, zakone i etičke norme. Stefanović, za razliku od njih, nikada nije javno politički delovao. Ilić, međutim, svojim postupcima i dalje pokušava da brani lažne narative i urušava poverenje u pravosuđe.
Još jedan detalj koji dodatno osvetljava Ilićev karakter je njegovo prisustvo na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj u neposrednom društvu Cece Ražnatović. Postavlja se pitanje odakle jednom zameniku javnog tužioca novac za tako luksuzna mesta. Ovaj detalj otkriva mnogo o njegovom načinu života i mogućim interesima izvan pravosuđa. Pa tako nakon što se vratio sa ovog turističkom putovanja, našao je za potrebno da napadne rad jedinog tužilaštva u Srbiji koje nije pod kontrolom stranih struktura.
Iako je Ilić proslavio jubilarnih 25 godina u tužilaštvu, nije poznato da je ikada napisao makar jednu optužnicu niti postupao u nekom bitnom predmetu. Ali je zato tokom svoje karijere uspeo da napreduje u svakom postpetooktobarskom režimu, iako nikada nije napisao nijednu optužnicu a što je esencija tužilačkog rada. Ovo ga je izgleda kvalifikovalo da redovno komentariše tuđi javnotužilački rad, jer očigledno nema nikakve evidentne rezultate kao tužilac. Poznat je po tome što je tužilac koji ne učestvuje u borbi protiv kriminala, ali zato je redovan komentetor dnevnopolitičkih dešavanja. Njegova karijera obeležena je mešetarenjem i spletkarenjem, što je dovelo do brojnih sumnji u njegov integritet. Njegova umešanost u razne afere i korišćenje položaja za lične i političke interese dodatno urušavaju poverenje javnosti u pravosudni sistem.
To je tužilac, koji je u čuvenoj političkoj reformi pravosuđa 2009., zbog talasanja napredovao iz opštinskog tužilaštva u republičko tužilaštvo, preskačući više javnotužilačkih nivoa. Koji se sada zapravo nada nameštenju u Ustavnom sudu, zbog čega se i bavi u medijima društvenopolitičkim radom podrške Proglasu, odnosno talasanjem.
Ilić je poznat po tome što je često korišćen za sprovođenje stranih agendi u srpskom pravosuđu. Ovaj slučaj sa Božović i Savović je samo jedan od primera gde je pokušao da utiče na javnost i manipuliše činjenicama. Njegovi postupci su podržani od strane prozapadnih opozicionih partija i medija, koji vrše pritisak na srpsko tužilaštvo i blate ga u javnosti.
Ilić je tokom svoje karijere uspeo da manipuliše sistemom i koristi svoj položaj za lične i političke interese. Njegova uloga u kreiranju lažnih optužbi i pokušaju vraćanja tužiteljki na prethodna radna mesta otkriva njegovu pravu prirodu i njegovu spremnost da ide do krajnjih granica kako bi ostvario svoje ciljeve. U svetlu ovih događaja, jasno je da je Goran Ilić jedna od najkontroverznijih figura u srpskom pravosuđu, čiji postupci i delovanja ostavljaju duboke tragove i postavljaju mnoga pitanja o njegovom integritetu i pravednosti.
(Vaseljenska)
Preporučujemo
