REZULTATI na nedavno završenim parlamentarnim izborima u Gruziji, koje su zapadni mediji označili kao prelomne i referendumske izbore za i protiv Rusije, osporavani su i pre zatvaranja biračkih mesta.
Otuda, slike sa ulica Tbilisija, dan nakon proglašenja pobede partije Gruzinski san, nisu bile ni nove ni neočekivane. Nešto slično dešavalo se u Ukrajini 2014.
O tome šta Zapad ne prašta Gruzinskom snu i ko i sa kojim motivima pokušava da destabilizuje zemlju razgovaramo sa Iraklijem Kadagišvilijem, poslanikom stranke Gruzinski san i predsednikom Komiteta za proceduralna pitanja i propise u gruzinskom parlamentu.
Utisak je da je na ulicama Tbilisija proteste organizovala proevropska opozicija, organizovana spolja. Da li bi elementi instalirani u nekim segmentima vlasti mogli ponuditi povod za izbijanje novog Majdana?
– U ovom trenutku nema nikoga na ulicama Tbilisija. To se desilo drugog dana posle izbora kada se okupilo nekih 10.000 ljudi. Pogrešno je reći da su to proevropski orijentisani ljudi. Ta podela je pogrešna. Postoji i tabor opozicije i tabor vladajuće stranke koji su okrenuti evropskim vrednostima. To nije linija koja bi razdvajala naše birače. Gruzinski san je stranka za vreme čije vladavine je zemlja krenula putem stvarne integracije. To pitanje je postalo krucijalno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu kada je Gruzija u potpunosti podržala Kijev i osudila rusku agresiju. Priključili smo se režimu poštovanja sankcija koje su Rusiji uvele SAD i EU, ali istovremeno rekli da ne možemo uvesti direktne sankcije Moskvi jer bi to značilo pad gruzinske ekonomije od 16 odsto. Ovo je situacija u kojoj se nalazi naša zemlja jer je 20 procenata naše teritorije već okupirano od Rusije i uvođenje sankcija moglo bi dovesti do političkih komplikacija u sferi bezbednosti.
Otkuda onda transparenti na protestima, sa natpisom Gruzija nije Rusija i šta sa njima poručuju demonstranti?
– Naš glavni spoljnopolitički cilj integracija Gruzije u Evropu, ali mi kao nezavisna država želimo da imamo dobre odnose sa komšijama, sa drugim državama. U tome nema ništa novo. To je prvo. Drugo, stvara se izmišljena dilema da ako niste u ratu sa Rusijom u smislu sankcija, i svakom drugom smislu, ako ste suzdržani jer znate da bi svaki potez mogao biti katastrofalan za Gruziju, onda ste proruski orijentisani. To uopšte nije tako.
Za razliku od drugog korpusa, mi ne želimo da vodimo politiku koja bi dovela do još jedne agresije. Ovo je razuman pristup očuvanju svoje države, svog naroda, mira i ekonomskog razvoja. Neko hoće da kaže: Ako niste u dovoljnom neprijateljstvu sa Rusijom, onda ste proruski, a ne proevropski orijentisani. To je izmišljena postavka koju su hteli da podmetnu narodu.
Da li prisustvo SBU i pojedinih ukrajinskih političara u Tbilisiju govori da se od ideje zagovaranja rata nije odustalo?
– Znate, bilo je ukrajinskih zastava na ulicama Tbilisija jer ima mnogo građana Gruzije koji žive u Ukrajini, mnogi od njih tamo učestvuju u borbama i možda su neki od njih bili ovde, ali ne možemo reći da je to bio SBU. Naše službe bezbednosti rade veoma profesionalno, jasno i sa kontrolom. Ovde jesu bili pojedini ukrajinski političari, na primer Gorčarenko. Mnogi su po početku rata pozivali da Gruzija ne okleva, da je kucnuo čas da nabavimo oklopne transportere i tenkove i da započnemo obnavljanje teritorijalnog integriteta. To bi značilo početak akcije protiv svih građana koji žive na okupiranim teritorijama i vojne sukobe sa ruskim oružanim snagama. Takvi političari su davali i daju takve izjave, a jedan od njih je u vreme protesta bio u Tbilisiju.
Predsednica Gruzije čini se deli slične stavove. Da li se ona kandiduje za novog Zelenskog?
– Predsednik Gruzije, po našem Ustavu, nije izvršna vlast. Ona se simbolično predstavlja kao garant gruzinskog Ustava, kao šef države i vrhovni komandant, ali situacija je kao u Italiji i Nemačkoj gde je predsednik samo simbol države. Pozicija koju je predsednica Gruzije zauzela u protekle tri godine apsolutno je van okvira njenih ustavnih ovlašćenja. Opozicija je brani, ali to je ona ista opozicija koja ju je ne tako davno grdila i nazivala direktnim agentom FSB i KGB Rusije. Međutim, sada je podlegla uticaju iz inostranstva ali i iznutra, i njene izjave postaju neustavne i neodgovorne. Rekla je da su izbori bili lažirani. Prvo, ona nema ovlašćenja da daje takve izjave, a ukoliko poseduje takve informacije onda mora da podnese prijavu.
Kolika je uloga poznatih američkih organizacija i NVO bila u “vaspitavanju” i oblikovanju mišljenja i akcija Gruzinaca?
– Uloga u svemu pomenutih organizacija nije bila mala. Oni su podržavali opoziciju, a međunarodna organizacija zadužena za sprovođenje fer izbora prošli put je falsifikovala broj birača. I ovaj put oni su odigrali negativnu ulogu. Od njih ne očekujemo objektivnost. Kada je usvojen zakon o transparentnosti finansiranja upravo su se ove organizacije borile protiv toga. A zakon je obavezivao da se samo jednom tokom godine objavi ko je finansijer i kojih programa. Oni kažu da je otvorenost u 21. veku ruski fenomen. Očigledno je koliko su takve izjave apsurdne.
Koliko prepreka stoji na vašem putu ka EU?
– Nijedan pritisak ne može da traje večno jer postoje prekretnice koje i druga strana mora da uvaži. Postoji nekoliko pitanja oko kojih imamo nesporazum. To je transparentnost jer oni se pitaju zašto bi inostrano finansiranje trebalo da bude “vidljivo”. Oni odlično razumeju zašto, ali im treba vremena da procesuiraju te informacije i svare ih. Uostalom, u našem zakonu se ni rečju ne pominju strani agenti i sve napisano je u skladu sa evropskom poveljom o ljudskim pravima. Drugo je pitanje zašto Gruzini ne žele da im deca rastu pod LGBT zastavom.
Gruzinska crkva ima veliku ulogu u očuvanju identiteta i tradicionalnih vrednosti. Da li je sa tako jakim stožerom moguće sprovesti reforme na kojima insistira EU?
– Srbija je pravoslavna zemlja, Gruzija takođe. Kod nas su dolazili prvi Hristovi apostoli, a već u 4. veku pravoslavlje je postalo državna religija u Gruziji. I dalje čuvamo tu tradiciju. I naš Ustav kaže da je Pravoslavna crkva ne samo istorijsko nasleđe, već da je to jedna od komponenti gruzinskog identiteta i naše državnosti. Za Gruzine, bez obzira na to da li su religiozni ili nisu, Pravoslavna crkva i hrišćanstvo su jedan od fundamentalnih faktora samoidentiteta.
Put ka samouništenju
DA li iza pritisaka na Gruziju stoji pokušaj otvaranja novog fronta?
– Samo insistiranje na uvođenju sankcija moglo bi dovesti do direktne konfrontacije i izbijanja rata sa Rusijom. Pokazalo se vremenom da je naš koncept nekima teško pao. I oni kažu: sada se vodi sveti rat i zašto mi u tako složenom vremenu stavljamo nacionalne interese u prvi plan. To nisu samo naši interesi. To su vitalni interesi, jer bi sukob Rusije i Gruzije mogao da bude potpuna katastrofa. Mi nismo članica NATO i nismo pokriveni njihovim kišobranom. Rusija bi u tom slučaju mogla da pripoji okupirane teritorije nepriznatih republika. Dakle, to bi bio put ka samouništenju. Narod je to razumeo i podržao.