Osim u glasovima, procentima i mandatima, parlamentarni izbori egzaktno se mere i u novcu koji stranke dobijaju iz državne kase. “Težina” jednog poslaničkog mandata na ovim izborima je oko 23.000 evra i ne samo da to nije jedini novac koji će parlamentarne stranke dobiti već će finansijsku injekciju, pod određenim uslovima, dobiti i oni ispod cenzusa. Iz budžeta će za finansiranje izbornih kampanja biti raspodeljeno skoro 8,5 miliona evra.
Šta kaže zakon
Prema računici organizacije Transparentnost Srbija, najveći deo kolača dobiće najjača snaga u novom parlamentu, lista “Srbija ne sme da stane” – oko 3,2 miliona evra. Druga po snazi je lista “Srbija protiv nasilja” i ona iz budžeta dobija oko 1,7 miliona evra za izbornu kampanju.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Kurir da zakon predviđa finansiranje iz budžeta po dva osnova – jedan je finansiranje redovnog rada parlamentarnih stranaka, a drugi je finansiranje izborne kampanje.
– Priča o finansiranju izborne kampanje još nije završena zato što drugi deo budžetskog novca tek treba da bude raspodeljen. Samo 40 odsto budžetskog novca isplaćuje se pre izbora na jednake delove i taj novac dobijaju samo one liste ili stranke koje polože izborno jemstvo. Ostatak se raspodeljuje listama na osnovu ostvarenog uspeha na izborima. Stranke će čekati na isplatu tog novca sve dok izborni proces ne bude u potpunosti završen. Liste koje su prešle cenzus dobiće oko 23.000 evra po jednom osvojenom mandatu – kaže Nenadić.
Način raspodele
Iako je lista “Srbija protiv nasilja” najavila mogućnost da u znak protesta odbije da sa svojih 65 poslanika učestvuje u radu parlamenta, Nenadić napominje da takva odluka ne bi ovoj listi ukinula pravo na finansiranje iz budžeta. Kako objašnjava, parametar je broj glasova a ne mandata.
foto: Zorana Jevtić
– Sa stanovišta Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, oni bi i dalje, bez obzira na to da li bi dali ostavke, imali prava na ovo finansiranje. Zakonodavac je prilikom propisivanja baš ovakvog rešenja uzeo u obzir da se iz budžeta finansiraju stranke koje su dobile određenu podršku birača. Broj dobijenih glasova je znatno jasniji kriterijum za raspodelu budžetskog novca od broja narodnih poslanika jer smo u praksi videli da poslanici tokom mandata često menjaju političke tabore. U slučaju da svi poslanici sa jedne liste daju ostavke, onda se njihovi mandati raspodeljuju drugim listama, ali pravo na dobijanje budžetskog novca nije vezano za to koliko neka stranka ima defakto mandata u Skupštini, već je vezano isključivo za to koliko je dobila glasova na izborima. Dakle, osnov za finansiranje kampanje je da je izborna lista dobila više od jedan odsto važećih glasova. Deo novca koji se deli posle izbora raspodeljuje se na osnovu broja osvojenih mandata, a to je ono što saopštava RIK. To nema nikakve veze sa onim šta s tim mandatima posle rade poslanici. Novac ne dobijaju poslanici, već liste, odnosno stranke koje čine te izborne liste i koje su dobile poverenje na izborima – objašnjava naš sagovornik.
Slična logika se primenjuje i kod raspodele budžetskog novca za finansiranje redovnog rada stranaka. Nenadić kaže da uslov da stranka dobije ove finansije jeste da je osvojila mandate, a da se onda novac raspodeljuje ne po broju mandata već po broju dobijenih glasova, uz neke korekcije koje idu u korist manjim strankama.
Transparentnost Srbija juče je izračunala i kako je strankama raspoređen novac za redovan rad, a to je mesečno 1,3 miliona evra. Ukoliko rezultati koje je saopštio RIK budu i konačni, oko 634.000 evra svakog meseca će deliti SNS i druge stranke sa izborne liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”. Oko 330.000 evra mesečno dobiće lista “Srbija protiv nasilja”. Koalicija NADA može da računa na oko 85.000, a lista Branimira Nestorovića oko 80.000 evra. Na račun SPS ide 105.000 evra, što je čak 57 odsto manje u odnosu na prethodni saziv parlamenta.
I mali na platnom spisku
Samo Čeda mora da vrati pare
Stranke ili liste koje nisu položile izborno jemstvo svakako će dobiti deo novca iz podele pre izbora, ali pod određenim uslovima. Tih 216.000 evra po listi dobiće posle izbora i to samo ako su prešle jedan odsto glasova. Situacija je sada takva da ukupno pet lista nije ostvarilo uslove da dobije budžetski novac.
– Na primer, na taj novac može da računa lista Borisa Tadića i Saše Radulovića. Čedomir Jovanović je problematičan zato što je on uzeo pare i moraće da ih vrati pošto je ostao ispod jedan odsto. Narodna stranka nije položila izborno jemstvo, nije dobila te pare pre izbora i neće ih ni dobiti zbog osvojenih manje od jedan odsto. Lista “Srbija na zapadu” i albanska lista ADA takođe nisu uzele pare unapred, kao ni Koalicija za mir i toleranciju – objasnio je Nemanja Nenadić.
Novac za izbornu kampanju
Koliko će ko da dobije
Srbija ne sme da stane 3.212.656 evra
Srbija protiv nasilja 1.738.094 evra
SPS 638.023 evra
NADA 520.994 evra
Mi glas iz naroda 520.994 evra
SVM 357.154 evra
SPP-DSHV 286.937 evra
SDA 263.531 evro
PBA 240.125 evra
Ruska stranka 240.125
Dveri-Zavetnici 216.719 evra
Dobro jutro, Srbijo 216.719 evra
UKUPNO: 8.452.078 evra
Kurir