Predanje kaže da je na obalu Kipra iz morske pene izašla boginja Afrodita, a kod nas – svega 2.000 kilometara dalje – u malu baru u kojoj živi opozicija baciš kamen, pa ti izrone Ćuta, Zelenović, Miki Aleksić… Oni odmah, i pre nego što osuše kosu i iz ušiju povade žabokrečinu, znaju sve: istoriju Srba na Kosovu, koliko asfalta ide u kilometar auto-puta i kako se prave vakcine, sve kao u onoj čika Jovinoj pesmi: “da me metne ko za kralja, ja bih znao kako valja“. I bar da samo traže da vladaju, pa nikom ništa, imali smo mi i prodavce četki što su se kandidovali za predsednika Srbije, ovi se ljute što odmah ne dobiju položaj na kojem su sebe videli u snu…
Šalu na stranu, ovi se i slični likovi poslednjih meseci i godina javljaju kao ozbiljni činioci koji utiču na našu svakodnevicu. Metež koji neprestano izazivaju remeti odvijanje normalnog života, stalno podgrevano osećanje nestabilnosti truje javni prostor, a jalovost njihove političke borbe onemogućava nastanak prave, delatne opozicije, neophodne svakom demokratskom društvu. Na međunarodnom planu, oni su korisni idioti u smislu sledeće definicije: “Korisni idioti su često oni koji misleći da čine nešto “korisno” zapravo nanose nemerljivu štetu sopstvenom okruženju odnosno državi“. Od činjenice da onemogućavaju koncentracije svih snaga društva neophodnih za rešavanje vitalnih pitanja, od Kosova do vođenje zemlje kroz svetsku ekonomsku krizu, do opanjkavanja i tužakanja Srbije kod onih koji nam ne misle dobro…
No, ako nekim strancima služe kao “korisni idioti”, kad je reč o njihovoj ličnoj koristi pokazuju zavidno umeće snalaženja i lukavstvo! Dovoljno je samo malo zagrebati ispod laka kojim su u Šolakovim medijima premazani njihovi portreti, pa se uveriti u ovo.
Zanimljiv je, recimo, detalj da je Miki Aleksić sa manje od 30 godina bio vlasnik “vrlo uspešnog preduzeća za izvoz šljiva” – i direktor komunalnog preduzeća u Počekovini, pored Trstenika, a onda direktor Direkcije za planiranje i izgradnju “Trstenik”… sa završenom višom školom. Potom se učlanio u Dinkićevu stranku Regioni pa ga je krenulo – postao je predsednik opštine, i vlasnik firme koja je sa OMV-om držala benzinsku pumpu u centru grada!
Što se politike tiče, predsednik opštine je bio zahvaljući koaliciji sa Vučićem i Dačićem, a što se Kosova tiče, bio je protiv francusko-nemačkog plana. Sada je u koaliciji sa Đilasom, a što se Kosova tiče, značemo kad dođe vreme. Mož‘ da bidne al‘ ne mora da znači, kažu u Pomoravlju. Podrška posmatrača izbora iz nekih evropskih zemalja moraće da se plati nečim…
Temelje višestranačju u savremenoj Srbiji udarili su Zoran Đinđić, Vuk Drašković, Vojislav Koštunica, Vesna Pešić… i upisali se velikim slovima u istoriju Srbije. Gorka je šala da su se za njihove naslednike proglasili Dragan Đilas, Miki Aleksić i ostali iz Đilasovog jata. Iza njih neće ostati delo, već samo poduži spisak stranaka i političkih uverenja koje su menjali. Jedina konstanta u njihovom delovanju bila je da su te promene bile u skladu sa njihovim ličnim interesima. I nikada im problem nije bio da lažu, da pevaju pesmu koju njihovi birači žele da čuju. Dok ne dođe vreme za novu melodiju… u potpunosti pravdajući naziv koji su neki analitičari skovali za njih: karijerni populisti!
Junaci našeg doba. Čim ih vidiš i čuješ, znaš iz kakve su vode izašli!
Kurir
