POSLE pet godina pauze, obrazovne ustanove u prestonici će ponovo moći same da raspolažu novcem.
Đaci moraju da imaju prostor za bavljenje sportom / Foto M. Anđela
Naime, od 1. januara, škole će na svom “računu” imati 80 odsto novca od naplate zakupnine za izdavanje prostora, dok će ostatak od 20 odsto biti dužne da uplate u budžet Grada, navodi se u Odluci o raspodeli finansijskih sredstava ostvarenih davanjem u zakup dela školskog prostora čiji su objekti u javnoj svojini grada, koju su na poslednjoj sednici usvojili odbornici.
Izmenama zakona, pre pet godina, definisano je da “kirija” od izdavanja ide na račun lokalne samouprave. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo, a mesečni “minus” na računima škola, zbog obustave priliva novca je bio od 200.000 do 250.000 dinara. Predstavnici Društva direktora škola Srbije preduzeli su prve korake i razgovarali sa nadležnima u prestonici čiji su predlozi, s obzirom na usvajanje odluke, prihvaćeni.
Kako se navodi u odluci, novac koji ostaje na računu škole može se koristiti iskuljučivo za podmirenje materijalnih troškova, nastalih davanjem dela prostorija u zakup, unapređenje uslova rada u pogledu prostora, opreme i nastavnih srdstava, finansiranje aktivnosti i projekata, za ishranu i pomoć deci i učenicima, kao i druge potrebe škole koje su od značaja za obrazovni rad.
– Davanjem dela prostora u zakup i zadržavanjem sredstava ostvarenih po tom osnovu u iznosu od 80 odsto, škola će obezbeđivati prihod koji će se namenski koristiti za potrebe, koje bi se inače finansirale iz budžeta grada Beograda – navodi se u obrazloženju. – Donošenjem ove odluke, škole bi mogle smanjiti zahteve prema Gradu u pogledu opremanja ustanova, tekućeg održavanja istih, kao i podmirenje materijalnih roškova koje imaju zbog zakupa školskih prostorija. Takođe, mogle bi nabavljati nastavna sredstva, renovirati prostorije…
SAT DO 2.400 DINARA
NA kalkulaciju troškova izdavanja utiču mnogobrojni faktori – opremljenost sale ili drugog prostora koji se izdaje, lokacija na kojoj se škola nalazi, pa je u centralnim gradskim opštinama i “kirija” veća.
Takođe, cenovnik zavisi i od termina kada se treninzi održavaju, pa su oni u ranim večernjim časovima jeftiniji od kasnijih. Prostor se izdaje na sat, a cena se kreće od 1.200 do 2.400 dinara po satu.
Najčešći zakupci prostora u školama su sportski klubovi, mada su u poslednje vreme dvorišta i učionice bili interesantni i filmadžijama. Za izdavanje prostora ne postoji jedinstveni cenovnik, već svaka škola ima svoju kalkulaciju troškova, a predloženu cenu mora da verifikuje i školski odbor.
– Možda to nekome nisu veliki iznosi, ali nama mnogo znače. Izdavali smo fiskulturnu salu školama sporta u kojima treniraju naši učenici – kaže direktor osnovne škole. – Cilj nam je da se što više naših učenika bavi sportom. Na godišnjem nivou, po tom osnovu, prihodovali smo oko dva miliona dinara, od kojih smo kupovali ono što je neophodno za održavanje kvalitetne nastave. Cena zakupa fiskulturne sale iznosi 2.200 dinara po satu. Prostor se izdaje isključivo u periodu kada đaci nemaju nastavu.
Pre ulaska u proceduru javne nabavke za izdavanje prostora, škole su morale da dobiju zeleno svetlo od Sekretarijata za imovinsko-pravne psolove. Sledi objavljivanje oglasa u štampanim medijima. “Pečat” na izbor klijenta morao je da stavi i školski odbor. Ugovor se potpisivao za jednu školsku godinu, a javni tender objavljivao, obično, polovinom avgusta, pre nego što počne školska godina. Korišćenje školskog prostora je moguće samo posle redovne nastave, u večernjim časovima. Škole su dužne da Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu, najkasnije do 15. decembra dostavi finansijski izveštaj.
