DOK su se teroristi OVK devedesetih obučavali na teritoriji Albanije, i prelazili u Kosovo i Metohiju da ostvare separatističke namere i obračunaju se sa Srbima, a Beograd na to upozoravao – svet je ćutao. Naravno, i Tirana. Govorili su – kod nas nije bilo rata, nema ni grobova. A, za to vreme uživo se događala rečenica iz izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini organima: “Postoje tela koja su bačena u reke na Kosovu, odlazila su nizvodno preko albanske granice, a za pronalaženje njihovih ostataka albanske vlasti su pružale snažan otpor.”
Novosti
I sada, četvrt veka kasnije, imamo crno na belo, kroz presudu nekadašnjem pripadniku tzv. OVK Pjeteru Šalji, dokaz da je Albanija, gde je bio logor Kukeš za mučenje zarobljenika, bila deo sukoba.
Prvostepena odluka suda pokazala je mnogo toga. Prvo, da je tzv. OVK bila teroristička organizacija, jer su ubijali i mučili svoje sunarodnike Albance samo zato što su želeli da žive u miru sa Srbima. Drugo, da se Kukeš nalazi vrlo blizu “žute kuće” koju je Marti opisao kao mesto gde su vađeni organi Srbima i odvoženi na crno tržište. I zato, i dalje ostaje nada da će i ovaj slučaj biti deo neke optužnice. Možda će u Hagu prihvatiti Martijeve zaključke o nelegalnoj trgovini organima, jer se u presudi Šalji vide i njegove rečenice. I treće, konačno se pokazuje da to što su se lideri tzv. OVK iz krvavih uniformi presvukli u odela, poput Šalje koji je živeo lagodno u Belgiji do hapšenja, ili Hašima Tačija, kojem se takođe sada sudi, a bio je “politička elita”, nije moglo da izbriše zločine koje su činili.
I tačno je da će i posle mandata “novog” Haga deo zločina nad Srbima ostati nekažnjen, da pravda, kakva-takva, kasni i dolazi kada su mentori sa Zapada koji su i stvorili tzv. OVK rešili da njene lidere, pošto su im mnogo toga dali, puste niz vodu, ali je tačno i da stižu potvrde da je Srbija, dok je bila sama, govorila istinu. A, možda je trenutak da Beograd direktno pita: “Komšije iz Albanije, i šta ćemo sad?”
