Jeromonah Onufrije, kuvar sa Svete gore, izdao je i knjihu recepata, a otkrio je i zašto je hrana tako ukusna.
Ishrana monaha sa Hilandra usklađena je s crkvenim postovima i tradicijom, a obiluje vitaminima i vlaknima. Iako nikada ne jedu meso, a u vreme Velikog posta obroci su samo jednom dnevno, ne osećaju glad. Mnogi su se uverili da je na ovom svetom mestu hrana preukusna, uprkos rigoroznom jelovniku. Jeromonah Onufrije, kuvar sa Svete gore, sabrao je sve svoje recepte u jednu knjigu, a za sve nas je otkrio, čak, tri!
Poznato je da se borba sa nečistim silama, strastima i grešnim životom može voditi isključivo najjačim oružjem molitvom i postom. Monaški podvig sastoji se u postu bdenju, molitvi, pa je i sama trpeza na Svetoj gori prava monaška i uglavnom posna.
Otac Onufrije, prvi je monah sa Hilandara koji je rešio da tajne manastirske kuhinje pretoči u “Svetogorski kuvar” otkrio je da je hrana “začinjena” molitvom i ljubavlju.
Svetogorci nikada ne jedu meso i najveći “mrs” na Svetoj gori sastoji se od ribe, jaja i mlečnih proizvoda ali samo u određene dane, uglavnom o velikim praznicima i nedeljom.
Za vreme četiri ustanovljena posta (velikog-časnog, uspenskog, Božićnog i Petrovskog) ulje se razrešava samo subotom i nedeljom.
Post i uzdržanje su neophodni za sve hrišćane naročito za monahe, koji uz redovne postove sredom i petkom poste i ponedeljkom. Ostalim danima uz jela na ulju na trpeza se nalazi i dobro svetogorsko vino koje održava zdravlje bratije.
Poklonici ne treba da strahuju da će u svetogorskim manastirima gladovati, hrana je uvek odabrana, zdrava, bogata vitaminima, i vlaknima i najčešće ukusno spremljena.
Tokom velike nedelje pred Vaskrs post je veoma strog, obroci su samo jednom dnevno, ali se gostima razrešava da se uteše hlebom i čajem.
Svetogorci sami pripremaju hleb, a taj manastirski hleb je veoma ukusan bogatim različitim žitaricama i bez štetnih aditiva.
Gotovo uvek na trpezi su prisutne masline, koje su uz hleb osnovna monaška hrana koja se koristi i u dane posta.
Svetogorci dosta koriste voće i povrće, a ribu najčešće peku u širokim tepsijama od kojih su neke veoma stare.
U svetogorskim trpezama nije dozvoljen razgovor poklonika. Sluša se žitije ili poučan tekst iz svetootačkih knjiga. Tome prethodi zajednička molitva posle koje svi započinju obrok, a vino piju tek kada to blagoslovi iguman uz zvuk zvona.
Uobičajena su dva obroka dnevno, jedan najčešće odmah posle liturgije, a drugi posle večernjeg bogosluženja.
Oni koji se pripremaju za sveto pričešće moraju na vreme saopštiti monahu trpezarcu da će jesti na vodi.
